Školski list

361

Гезекшлв, Даншлт., Ос1Н, 1 оилб, Амосђ, Авдхн , 1она, Михеи, Науиг, АвакуиЂ, Софоши , Аггеи, Заха[нл, и Малах1и.

Златпа рибица, (За читан-ћ еа букварцима.) У вдномг поточићу беше една мала рибица тако лепа, да јои лепотомЂ не беше равне. Лгоске и перал на њоизи синше као злато, и рибица играше по води веселие него тица у ваздуху. Нк> опази рибарЂ, начини удицу, натакне црва на нго, епусти у воду да рибе и неосетише. Ту дође и та златна рибица, па како гладна беше а безазлено ни на кое зло и немишлнше, кадЂ опази црва зграби га и увати се. Брзо е извуче риоарт. на полЂ, и хтеде е у свон) горбу турити, да кући носи, да колЂ , пече и повде, али лепа рибица стане плакати и молити: „Пусти ме, чича, да живимт., н самв шшт, мала, каква ти е асна одђ мене, пусти ме, да се шшђ играмЂ, да већа нарастемг, пакЂ ме онда увати и кољи." РибарЂ се малои рибици сажали и рекне: „Ако ћенгв држати речв и на уговорено време опетЂ доћи, н ћу те пустити, да шшђ едну годину дана живишђ , али да свого речв држишЂ." Рибица се обећа; рибарЂ е пусти, те она оде весело и радоетно по води пловећи и играмћи се и беше све већа и већа. КадЂ година дана прође, сети се рибица свое дате речи, и макарЂ да е могла на другу страну отићи, некте, воледе погинути, него дату речБ погазити. На уречени данЂ дође на оно исто место, ту нађе рибара и рече: „Ево ме чича, но задатои речи, дошла самБ, чини самномЂ шта оћешЂ." РибарЂ се зачуди поштенго мале рибице и рече: „Рибицо, ти си твого речБ поштено држала, Вогђ би ме покарао, кадЂ би ти зла учинио, иди слободно кудЂ оћешЂ, просто ти било, тако добре рибице в неватамЂ ни убинмђ , има ихђ сила лажљиви, те ћу ватати."

Мува и чела. (бдна басна.) Како е то — упита мува челу — ти по васданЂ одђ цвета до цвета летишЂ и медЂ вадишЂ, пакЂ те нино недирне; а и, докђ где станемЂ, гошђ сисати и непочнемг, а већг