Školski list

378

плаче. Жена нЉгова и вћи Сара такође се заплачу, и приме ихг усрдно, па ваколго овна, и донесу многа ела. РаФаилЂ саобшти р$чв Рагуилу, а РагуилЂ призове кћерв свого и узме е па е преда Товш за жену и рекне: „Ево по закону Моисеовомг узми е, и одведи е кт. твоме отцу!" и благослови ихг, па дозове жену свого бдну, па напише писмо и запечати га, и држаше имђ сватове 14 дана. Тов1н рекне РаФаилу: „Узми два момка и две камиле, па иди у Рагу Мидшску кђ Гаваилу и донеси ми сребро, а и н$га еаиоГЂ доведи у сватове; ерт. РагуилЂ ме е заклео, да неидеш. одавде, докђ не прођу сватови, а отацт. мои брои дане, и ако се дуго задржимЂ, онђ ће се нко ожалости!" РаФаилЂ отиде, и преда Гаваилу писмено, а онђ изнесе кесе сђ печатима и преда му, па сутра уготру дођу заедно на свадбу. И када се навршв 14 дана свадбе, Товја рекне Рагуилу: „Одпусти ме; ерт, отацг мои и мати моа већг се ненадаго да ће ме више видити!" А тастт. му рекне: „Остани шш*б кодт. мене, а н ћу послати отцу твоме и лвити за тебе!" ТовЈа одговори: „Не, но одпусти ме кт» отцумоме!" — Рагуилт. даде му Сару и полу имана, и слуге, и скотове и сребро, и благословивђ ихг одпусти говорећи: „Нека вамт. Вогт. даде срећу, дћцо, пре него што н умремг!" А кћери рекне: „Поштуи свекра и свекрву, они су ти сада твои родителћи, и да чуемт. добарх гласв за тобомт.!" и полгоби го. И бдна рекне Товш: „Мили брате! Да Вогг да се срећно вратхо, и да Богђ даде, да и видимђ чеда одђ кћери мое Саре, и да се обрадуемг предт. Господезп,; ето л ти даемЂ кћерв мого у залогу, а тм немои да јои на жао чинишв. И отиде Тов1а благодарећи Богу, што му благослови путг н^говг. И благосилнше Рагуила и бдну. И када се приближе гб Нинев1и, а оно рекне РаФаилЂ Товш: „Знашт. брате, како си оставјо отца; хаидемо дакле напредт, предт. твошмђ женомг, да принравимо домђ , а узми у руку и рибш жучБ." И пођу заедно, а псетанце за њима! Товитђ , отацЂ Товшнђ , бронше свакш дзнђ , и када се навршише дани путована, онђ се ако ожалости. И Ана жена н-ђгова почне оплакивати СБша и рекне: „0 СБше мои, садг нема ко више да се за мене стара, ер г Б самв се лишила тебе свЂтлости моихђ очш!" Она изилазаше свакш данЂ на иут,и кадЂ га опази гдћ иде, а она рекне отцу нЂговомђ: „Ево иде СБ1НЂ мои, и онаи човекЂ што « сђ њиме пошао!" И Ана потрчи, и падне око врата свша свога, и рекне му: „КадЂ скмђ