Školski list

377

еданЂ полезнии сав^тг. У свако време благосилни Господа Бога и проси одђ нФга, да путови твои буду прави, и да твов ставе и намЂре на добро испадну. СЂћаи се моихђ заповЂдш, и некЂ се оне никада неизгладе изђ твога срдца! — И сад-в ти нвлнмђ за онб1хђ 10 таланта (10 ФунтЈи) сребра, што самЂ дао Гаваилу у Раги Мидшскои! Небои се, свше мои, ако и есмо осиромашили, опет-в ћешЂ тб 1 многа блага имати, ако се будепљ Вога боао, од-б грЂха клото, и рад1о оно што е Богу по волби!" Товјн одговори: „Отче! а ћу све чинити што ми тб1 заповЂдаштћ, али како ћу моћи узети сребро, кадЂ ми е непознаго." ОтацЂ му даде писмено (рукописЂ, обвезницу), па му рекне: „Тражи себи човЂка, кои %е с-б тобомЂ поћи, и иди те донеси сребро!" Тов1н отиде да тражи човЂка и нађе РаФаила, а незнађаше да е оваи АнгелЂ, И РаФаилЂ му реке: „И ћу сђ то 6 омђ и!и, знамЂ добро путЂ, и жив1о самв у Гаваила брата твога." — И Товитђ рекне СБшу: „Иди сђ овбшђ човЂкомђ, и Богђ, еои на небу живи, нека путЂ вашЂ благослови, и АнгелЂ Божш некЂ сђ вами путуе. И отиду обоица, и псетанце сђ нБИма." То вече дођу до рфке Тигра. МладићЂ Товгн сиђе се у рму ТигарЂ да се окупа, али изђ рЂке искочи една риба, и шћаше га прогутати. АнгелЂ му рекне: „Ухвати рибу, распори ш, узми изђ н-ћ срдце, црну џигерицу жучЂ, па то сачуваи. И путемЂ рекне ангелЂ Товш: „ШучЂ е нато, да се нБоме помаже чов 1 зкђ , кои има бФло на оку, па ће се изцФлити. — И дођу близу града Екватана. А када се приближе кђ вратима града, тада рркне ангелЂ младићу: „Брате, данасЂ ћемо остати ту кодђ Рагуила, и онђ е твои сродникЂ, а има единицу кћерБ по имену Сару. Н ћу говорити, да ти го даду за жену, а дБвоика е та красна и паметна." И доћу у домђ РагуиловЂ, а Сара кћи Рагуилова предуеретне ихђ и радостно поздрави, и уведе ихђ у домђ . И РагуилЂ рекне кђ бдни жени својои : „0, како е оваи младићЂ ааликЂ на Товита, могђ братиногЂ СБша!" И запБггаихЂ: „Одкуда сте браћо!" они рекоше: „ Мбг смо одђ синова НеФталимовихђ што су зароблФни у Ниневш!" И онђ имђ рекне: „Познаете ли Товита нашега брата?" они одговоре: „Познаемо га; онђ е живђ и здравЂ!" А Товхн рекне: „ Онђ е мои отацЂ!" И скочи РагулЂ, полгоби га, заплаче се, благослови га и рекне му: „ Тб1 си сбшђ доброгЂ и честитогЂ човФка!" А кадЂ чуе РагуилЂ, да е Товитђ очи изгубш, а онђ се сневесели и за-