Školski list

39

сунце с4да? — Чега вала да се сећамо кадг годг видимо да се сунце рађа ил задази? Шта имамо у Читанци нашои о суицу (види III. одс 4 кђ другс езмкословне Читанке). С' чиме се тамо сравшое сунце? Какво намг добро чини сунце преко ц4лога даиа? Посктилж ки делллк) и оупоилх еси (с, уллиожил-д еси (.чкоглтити м. Тн си пос4т№ зем .но, нагледао си е, и напогпо си е, и врло си е обогатш. Д4чице кадг годђ киша пада, сЈтите се милости Бож1е, кои намЂ тада землго нашу надгледа и напан, пакЂ с' тнмђ намЂ дае свои обилати благословЂ. ј>'ккд Е ож 1 а нлполииса кодк . Ркка БожЈа наиунила се воде. КадЂ Б огђ даде, силна вода падне, па се напуне ркке и потоци, те се разливаго у наоколо и плодовитостђ землви доноси. оуготовдлк еси пи!р# илчк 1ЛК1А) тлкш ест 'А оуготовлнУе. Тн приправлашЂ рану нмша, (лгодма) ерЂ тако си тн приправш землго. ТнБоже даешЂ да намЂ земларану нашусваке годннедае. Брлздм ел оупои, умиожи житл 6а, гил клпла)(ж е а б03вшлитса козс1а1с1ри. Бразде нБпе (землнне) напои Боже, умножи жита н4на, у каплвицама твое кише нека се весели што ниче изђ земл4; даи намЂ Боже обилату кишу, и умножи жита наша; даи нека се радуго усеви што ничу, каплама твое кише, па нека расту и напредуго одђ н4. ii ^ бллгословиши вкијцх лктл еллгостп т60{агди и пола твоа исполиатса т&кл. Ти благосилншЂ вкнацЂ годиие твојомђ добротомђ , и полк твоа напуниће се деблвнне, плодовитости. КадЂ тн Боже дадешЂ твои благосло†, онда имамо родну годину. Гд4 Б огђ даде свои светБШ благосло†с неба, тамо буде срећа и нанредакЂ на ус^вима. Елзиот'кизт'л крснлл п^ст&ни и рлдогпм ^олми пртОАш У тса . КадЂ Т б 1 Боже благосло†Твои дадешЂ, онда ће масне (плодне) бнти красне ледине нустарске, и радошћу ће се брежулБци (унке хумке) опасати. После кише — Бож^еш благослова — чисто нзмђ е мило погледати ледипе, пашнаке, и онда лкша трава на нвима расте. содкашлса овни сбч1и и оудол !а оулчиожлтх гншниц^, ноззов^тх иео возпокотх. Ледине н брежулБци носле кише иуни су стада овч1И , и долине допосе много ишеницу; они кличу и иое. КадЂ Б огђ даде кишу онда су намЂ нлодна полн, ледине н брежулБци наши травомЂ; весело пасу но НБИма овци , н више пшенице роди но долиаама. — Све то н горе и 110.1 и и лузи и стада, едномЂ речш свака тварка веселим гласомЂ слави Бога милостпвогђ добротвора свога. II. ђ. В.