Školski list

79

Стреба их четирн) 2000 Фр. имати. — 3, II семинарци би имали сваке године ионешто илаћати. Ако би сваки 40 фт . давао, то би од нби 200 свакои семирарии донело 2000 фт . А то би свакн ва.мло драговолвно да плати ер би за то имао стан и рану и огрев и пран-1 и неби више никое школарине плаћао. — 4, За оне сиротане, кои небп кадри били нн оволико платити валнло бн богатии сениорати и обштпне да плате, па би за то имали право толико пиТомаца у дотичну семинариго послати, за колико плате. — 5, и сви наши имућнпи лгоди валнло би, да мало дуб.г1> у џер заграбе, па делом да покажу, да уму за изображен!; народа више жртвовати и радити нег говорити. — 6, наипосле н сви из семинарин излазећи питомци валнло би из благодарности према заводу, кои их е изобразио, да се обвежу, да ће одма чпм штациго добшо бар кроз пет година сваке године макар само по 2 ил 3 фр. на издржаван]; завода прилагатн. V. К а к о д а с е социллно с т а н 4 у ч и т е л н побо-лвша Црква 10ш ние у станго учителвима на сиротиим штацинма материнлне помоћи давати, алиих може морално помагати. 1, валн учнтел!; онако изобразити, да свошм валаносћу и своим примерним владан4м уважен г ћ код народа уму задобити. Чим буде народ учителн за више шта држао, нег за проста надничара, онда ће се и другчие према н^му владати и већма га поштоваги и уважавати и постараће се да га према томе и дотира. То напбо.гб показуго живи примери. Вала дакле онаке лгоде за ичител4 намештати , кои су и своим знан^м и своим посведоченпм моралним владанЈзм тог зваин вредни.2, валн нзвући учител!з нз тога досадашнЈга н робскога положан. Не само речма по и делом нека црква покаже, да она учителвски чин уважава. Наиотличние учител4 валн у свои круг да уведе и нвима у своим скупштннама н консисторшгаа да места и гласа даде. Свештеницн валн да се науче на то, да у учнтелго виде свога помоћника у винограду госиодн^м и да се нестиде с' нвим за истои трпези седити. Ч ил то народ онази одма ће другчпе учителн уважавати. — 3. Ако би се кон обштпна нашла, кол би била у станго али нехтела свога учителн бо.гћ дотирати, то ши неби требало ннкаквог учителн дати. А кое обштине неби са свое сиротин^ у станго биле учитела бол'1 дотирати , тои би валнло с' друге стране помоћи. VI. К а к о д а с е д о б и го з а ш к о л у н у ж д н е к н б и г е. Зарад овог валнло би да генералконвент комисшо нареди; управителви семинарски морали би ех о!Го чланови бити, али и други вешти народни учителБи. Та комисил дужна би била за те кнвиге старати се, те тако би их га неку годину добили дово.љно и небни у том никое оскудице трпили.

НАПЛАћИВАНФ УЧИТЕ.Ш. (Из писма едног учителн.) „Примившн два брон школ. листа радуем се, да ме из числа браће мое срећнии учитслл изоставили нпсте; а сам досада два ппсма ради принве за лист написао па опет подерао зато, што новаца неимадо да платпм за лист; овое десет месеци како едне краицаре од ове адне платице примио нисам, него горко уздишући проклинЈш с}"дбу свого , кад сам међу небрижне и немарне лвде дошо, коима е школа и учителБ последнн брига. Оплакуем судбину свого, гледећи децу свого, како гладни, ледени, озебли и оголели на мене као наивеће добро сзое и виновника бића свога плачно и тужно погледаго.