Školski list
67
од тебе тражити", Колико е силно з*чнтела пропало само зато, што свештеницн нису свое дужности свршити хтели, него немарно гледали, како е онаи иа савет нечастивих пошо и на пут грешника пристао. ЛажлБивои науци и безаконом животу свога иоиоћника мора свештеник са свом снагом на супрот стати; само мора добро извидити, излазили та лажна наука из незнанн и неотице, или хотице из заблуде или од пакостн, и долазили таи безакони живот из лакоумства или отуда, што се баш одметнуо вере и Бога; па мора чпнити оно, што му дужност иалаже, по онои апостолскои речи: Драга браћо! ако на човека коега грех навали кон сте свештенкци благим духом помознте да се отресе „и по онои речн: свештеник нека кара, прети, опомшгБ са свим стрпл^н^м и науком" и нека пре свега и тога учитела у свого молитву узме и за н1>га се непрестано моли, то ће му одржати топло срце према овомђ, то ћо датн нЕговим речма праву снагу и посвету, то ће сломите онаи трн, што се у лгодском гн^ву и н4говим речма одма иридружи, а даће ону оштрину, кон е плод св. Духа и ком се неможе нико противити. Благо оном свештенику, коме овим средством за руком иође учитела вратити с' пута заблуде! Ал ако и тз непомогне? Онда несме заборавити, да он 10ш и у оном другом одношаго према учителго стои, где га е држава за надзиратела поставила и на душу метнула, да пази, да учителв дужности свое точпо испушша. Желити е, да све што свештеник и учителв ме!)у собом имаго по еванђелском закону међу собом измире; али где учителг. неће на ово да пристане, онда се мора распра путеи мирског закона размирити. Државии закон незна за прпате.њства ни покриваиЕ зала било на учителго или свештенику, но говори само о дужиости и власти ; где дакле неиомаже молба, ту валн искати; где непомаже благо представлан-Б ту валн озбилвни укори; где пепомажу нрепоруке ту ће заповести; а где ни то непомогне, ту се има далви званични пут узети. Ово е дужан свештеник чинити макар му то и небило мило, н кои свештеник своиски и свим озбил^м за тим нестане, да учителБ дужности свое точно чини, таи ние за ово зван'1. надзирана способан н вала му га одузетн, па другом школу предати, кои ће на ове дужности савестние пазнтн. Али прн свом озбилго и строгости вала увек свештеиик на уму да има, да учитела на еванћелие изведе; особито мла^ег 5*