Školski list

7

ШЕОЛСКИ ЈШСТ.

Брои 7. У Бјдимј 10. Марта 1864. .ГОД. VI.

Економека иаука у народнои школи. У србс. Дневаику на почетку год. 1861 , у омоме повећем чланку о велпкои важностн неделвне школе, као и у више други чланака истога листа била е реч и о овои по нас и нашу деду врло важнои науцп; но онет нешкоди, још кого прословити. Са сви страна чуго се тужбе, да се екоиошш нетера онако, како благо народа и државе изискуе. Томе е узрок она несретна мисао, да з<>мл4делцу нетреба много науке; а то мало што му треба да и код куће научитн може. То е криво, те земл&делци нит зкаго, ни маре да дознаго ни за папбо.г]; и апробиране новиие у струци екопомскои, нит питаго за прнроду и н4не законе, него остаго код свога старог обичад. Овоме злу трудесе екоиомске школе да доскоче, ал до ти школа могу сало оеи доћи, кои имаго много поваца да потроше, зато их толишно мало п нду у нј>н , од нас готово нико, ер су све далеко од нас. У нашем царству ире^е сваке године преко ио милиона деце из народне школе своим родителвима на земл&делску раднго, а ни едне речце у школи од те науке нечуго, нит буду с' едном речцом на размпшл;ш г 1; о томе свои раду упућени, освешћенп; него тераго оваи свои занат без икои мисли, по оном старинском недотупавном начину, са грубим недотупавним алатима коекако радећи као и гњиовп старии, кои никоег новиег болтг и спретниег алата непознаго, нит маре за болви иачин, и да од свое економие већи и сталиии приход добиго. Отуда остае силна урбарна землн необделана, а и она што се обделава радисе р^аво, на велику штету благостана народног и државног тако, да се ни трећи део оног прихода недобие, кои би се разумним и вештим радом добити мого«