Školski list

117

Доситеи Обрадови^. ( бдно животописанБ. Стариои деци за читан-ћ). (Продужен-6.) ЦАРИГРАД И ВЛАШКА. „У Марту уђем у лађу заЦариград. С' мои Хиотци добием уЦариграду стан близу цркве СоФие н близу цареви дворова. Они ме проведу свуда по Цариграду, по мору и суву, али ко ће ту величииу града обићи. Одем и познам се и у Патрилршии, и ту ми обећаго одиа после Ускрса наћи кућа, где ћу давагоћи лекцие у Француском и талианском езику моћи много ииастра заслужити. Али се велике недел^ ионви опет куга. Стра и ужас увати све. Арагос ти Цариграда помислим 8, ако ме счепа куга; на част ти сви пиастри. Она нимало за шалу незна нит мари, што н шш нисам Париза ни Лондона видио. Одма скупим мои иртлаг па беж на море, било куд му драго. Црва лађа на кого наиђо иде у Галац и у нбои само едан иутник неки полбски прелат, кои у Цариграду турско робл& одкуплвиваше. Кад овом реко, да знам латински, грчки и влашки: „о карисиме! рече ми, Бог и мое молитве су те овамо довеле! Противан ветар задржи нас 20 дана у Дарданелама и едва 25 Априла у црно море уђосмо. Таи дан летисмо као на орлови крили; али се под вече помами ветар и море побесни; почеше нас таласи дизати у висииу, реко би, одосмо живи у небо; а кад нас доле бацаше, тога опет летени исилсета, —шта е бездна и пропаст према овоН куд ми пропадасмо! па она страшна шкрипа и крика грађе од лађе, чудо како се сва неразглави. Ко сенеуме Богу молнти, нека на море иде. Кадгод пођосмо у вис, а мои ти прелат чита брзо брзо, реко би с' морем се утркуе; а кад доле летисмо, онда га станше вика: Карисиме ! одосмо, пропадосмо! Већ ми е бло досадио пнтагоћи: ,,шта они озго говоре?" Колика страота беше, морао сам се вики и плашнви н4говои готово сменти. Око ионоћи шпустн ветар; онда ти се станемо ми инатити. Викне прелат на мег е : а ние ти жао, да те рибе поеду! — Л. Шта га сам н риба изео, ниечидо, да и оне мене едаред изеду0 н. Али су рибе за човека, а не човек за рибе.— Л. Ако се сало овде утопимо, онда ћемо баш ми за нби бити. Душа моа знам да ние за ш>и, а то ми е доста; а тело та црви изелитарибе, све едно ми.—• 0 н. Дакле ти сву ову страву за шалу држиш? Л. Та боим се и н, ал да ми е могућно баш ни мало небонтисе, много би паметнии био, ер ми овде стра баш ни мрве непомаже.Он. Зар ти за смрт баш ни мало немариш?— Л. Марим и те