Školski list

210

пушовмо ив1 започету ову реченицу сђ р^чма: Отцл и Омт и О батогл Д^Х Л Троиц^ единосУцЈн&го и нЕрлзд^клпУнз. Ц4ло значи ово : Лгобимо—иазимо- —еданЂ другога, да едиомислено, сложно заедно, као изђ едне душе и изђ едногв срдца испов^даио и признаемо Отца и Сина и Светога Духа Тронцу енносуштну и нераздЂлну. Докле се ово иое, свештеникг у олтару трипутЂ се поклони и трипутЂ потихо рекне : „Кочлкмсдм та. Г ссподи , кр*кпосте л\0а. Господх оутббрждјнуг л\ое и прик'кжицје л\о^." ЗатимЂ цБлива частне даре, кои су покривени , лгобећп наипре дискосђ, потпрЂ и крап транезе. Ако служи више свештеника заедно, онда ц!луго шштт> и едан другога у рамена говорећп едант. другоие: Ј,Хр''стоск поср^д-к ндсх, и естх и к&^тх." Д1аконЂ у то вреже ц!,луе крстЂ на орару, а ако има више дјакопа, онда се и они еданЂ с другимЂ лгобе у рамена, и говоре еданЂ другоме: „Христосђ е у среди ме!)у нама; — иеств и остаће". У прва времена ц4ливали су се сви Христјани еданЂ с другимЂ— мушки са мушкпиа, а женске са женскима— у руке, у рамена а кадкагЂ и у уста, за знакЂ душевне заеднице и изгоненд свакога злопамтеш (св. Кирил. 1ерус. Таиновид. слово 5). У данашн& време обичаМ оваи остао е само у служећихЂ свештеника, ал народЂ треба и сада да испушша ову дужноств духовно, осећагоћи у души живу п искрену лгобавЂ кђ ближнмша. 3) Иепов1;/цш/ћ или признаванЂ в4ре састои се у читанго или поннго символа саставл ^ногЂ на првомЂ, и допун ^ногЂ на другомђ вселенскомЂ сабору. Спиволђ таи т. е. В-крУи) бо единдги> Еога, Отца . , . еств драгоцБна светшм едиие, свете, саборне и аиостолске цркве, кои е нбга неповре^ено у цклостп сачувала, и строго забранила кђ н4му што прндодатп или одузети што одђ нЈп а. Читан ^мЂ символа В1 ,ре Хрнст1ани свечано показуго, да се они не само међу собомЂ пазе и лгобе; негодаисви еднако мнсле о науци Вкре; уедно иакЂ засв&дочаваго иредЂ Богомђ , да свете истине испов^дуго и признаго онако, као што ихђ е предао саиЂ Господђ 1исусЂ, и као што су Христови Апостоли, и нбихови послЗздници свети отци сачували, и учили. ПредЂ читан '1змЂ символа ВЈзре скида се зав^са са царскихЂ дверш, и свештепикЂ подиже воздухЂ са частшлхЂ дарова пакЂ га тресе надЂ нвима у знакЂ, да се испов^дан^ В4ре говори предЂ престоломЂ самога Бога, пакЂ валн да буде непритворно и искрено. Д^аконЂ пакЂ предЂ читан г 1 ;иЂ символа БТ .рс на гласг произноси ове р4чп: двсри, прем^ростн« бонмјм« " ^