Školski list

279

конаца, нли као на глобусу ова гвоздена осовина. то онда имамо ону линшо, што се зове осовина земл4>. Те осокине у природн аема, ал мн морамо узети, као да е донста има, дн бн могли нснив сватитп, како се землн обрће. Узмнмо сад, да има на земл.и н го на среди од оба обрта а ср.уд унаоколо едаи подс, као оно на бурету обруч. то онда имамо ону ЛННМ10, управо коло, што се зове равнитељ ил полутник (екватор) зато, вр кад би се туда земла пресекла. разншла би се на две равие поле, на полу северну н гожну. Нема нн тога кола у ирироди, као ни осовине, али морамо узетн, као да га има, да се лакше наћи можемо. кад кон предео иа зем.ки тражимо. И почем рекосмо, да е лопга наше земл4 на обртнма мало утииЂна, то е онда та осовина мало краћа. него што би бнла. кад бн на равннтелго кроз сред земл^ продевена бида. Да бн могли лакше наћн, где кое место на зе.м.кн лежн, пов} чене су на зем.ковндним картама. као и иа глобусу многе ,шиие, од коих неке теку упоред са (»совинои. а друге упоред са равнитељом. Свака е та лннин на глобусу нодпуно коло као иодс ил обруч, 1ош морамо упамтитн, да се ио узетом обнчаго у рачуну свако коло поделгое на 360 еднаки делова, 1! да се сваки таки део зове степен (град) тако се делн и рашштел. на 360 степени. и почем е таи поас око земл& 5400 миљо дугачак, као што ћемо носле внднтн. то има сваки стеиен на равннтелго 15 милн. Повуднмо сад од едног обрта до другог ал све на еднако раздалеко 360 линин, то Ке те лннне изнресецати ровнитела на 360 еднакн делова и с тим ћемо имати обележен свакп степен. На глобусу као и на мањнм земљовнднин картама новучене су те линне све од 10 до 10 степеии н простор од едне до друге лнние представлл онда дужнну од 150 мнла, или ио 5 мила хода на дан дужину од 30 даиа хода. Те лпнне ил управо кола зову се полудаиици (мернди.чни) зато. ер кад сунце над ши дође, опда имаго сва места, кои на тои лннпи с едне стране стое нраво подне, а с друге стране нраву поноћ. Од тн лнниа брон се ова, што нросеца ово мало иа западн1;м ириморго Афрпке лежеће острово Феро за ирви нолуданнк; тако се од старнне узело, иа тако стои и данас. ма да би данас нноги радн, да то иренесу на главну Француеку варош Иариз. Од тога нрвог полуданпка брои се на исток источна, а на заиад западна дужина. 1Сад се зна, на ком полуданику кое место лежи. онда се и знаде кодико е степени па колико милн далеко на нсток