Školski list

застане већ е ударио натраг. Не прекидно изображаван^ вебе салога, то е низ ону наИглавниа задаћа учителго. А ову ће постићи читанЈм и не нрекиднии сабвранБм искуства. КнвИге и ускуство су учитељиша учителви и изобразачи. Читан4. Учителв, ко ће читанЂм да се нзображава, валн да зна шта ће читати. Ние свака кнБПга н4му од науке. За н^га су прво оне, кое се на н4гово зван^ односе, а ту наИглавние антропологнн (на} г ка о човеку) и педагогиа (наука о воспитанго). Она е основа, не сало педагогии него и миогима другима све наВважниим наукама; а ова е да га помоћу свои обшти и посебни лравила о воснитанм сачува од надничарског и крпарског обавлана свог звана.Овамо спада и исторГш педагогие, да погледом на течаМ, како се воспитан4 и како се наука развинла, бол4 позна и правила тога и законе живота, па да тим задобие снагу, коа му е нуждна, да у своме теретноме звашо не клоне. Затим долази она наука, коа учи, како се ила са сваким проппсаним научним предметом поступати, а уз нго долазе и све оне кнћиге, кое нам даго материал за те поедине предмете. Овамо спадаго окром прописани за учител4 кнБига и окром Још неки други, о коима е у овом листу спомепа бнвало, тш и оба наша школска листа: србски и хрвадки, а коме е можно држаги и страни, кои се сви само тим занимлго, да учителлша саобште све новие и лепше поаве на полго школе и учитељске науке и вештине. Али те валн читати, а не само у соби у ормановима или по столовима држати. Са пером у руци валн их читати и сва важниа места у свого књигу бележака убележити, па ове чешће прегледати и повторавати, да неби са оставл^ном књигом и садржаИ н^зин заборавлћн био. Све што е важние вала утубити више реда оно читагоћи, и болЂ е едну добру књигу и ствар прочитати и проучити дваред, иего две добре едаред; а познато е, да у свакои наибољоИ као и наилошиои књизи има места, коа се могу и овлаш проћи, а друга се мораго своиски чигати, нека кроз учити и о њима са свом снагом мислити. Само онаи учитељ кои то чнни, сме слободно око себе гледати ; а сваки други мора се непрестано као незиалица стидити, у коем се стиду наипосле побатали на и пропадне. Не прекидно напредованЈ са свошм науком и вештином одржи младост душе, коа е преко нуждна ономе, кои оће да одгаи младеж и у младежи идући век народа. Чим учитељ престане учити, онога е часа побуђавио и уплеснивио се, побаталио се и пропао. (Свршићесе.