Školski list

46

класе, ако има само едно „недоволвно." Треће е класе, ако има само едно „слабо." Из владанл су наређевћ ове оцене: отлично , похвално, уредно, едва уредно.неуредно. У похо денго школе ово су оцене: врло прилежан, ко иие.ни едаред изостао; прилеж а н, ако е сва одсутства извпнио ; м а н 4 прил.ежан, ако ние сва одсудства извинно; неприлежан, ако е више реда изестао, па нешто извинно, а нешто не. — Из прнлежавана пажн4 и издурана у томе ово су оцене : похвално, д о б р о , д о в о л в н о и н е д о в о л б н о. И з поступка са децом ово : п р и н т а н , о з б и л л н , б л а г , с у р о в. Из изговора ово су: разборит, неразумлБив. а из поедпни предмета ово су : 1) о т л и ч н о , 2) нз в р с н о , обое зиачи еминенциго; 3) д о б р о 4) доволбио , обое значи прву класу; 5) н е д о в о л б н о значи другу 6 ) х р I) а в <> значи трећу класу.

НЕДЕЛБНА ШКОЛА ЗА ШЕГРТЕ. Како се на овои данас са сви страна отимлгоћои конкуреншш само живо изображен и изоштреп занатлиа одржати л предначити може, то е у погледу на ово изображен-Б наместннчство доиноаустриско предлоге трговачке коморе одобрпло, да се сваке среде и суботе на вече по пуна два сата школа ова држи, да се у нбои наивећма вештбаго деца у писанго потребни писмени саставака, землвопису, повестници, рачуну, геометрии и особито у рисанго; да се учнтелБи за оваи труд из варошки каса плаћаго и од трговачки комора; да е сваки учителв дужан свако то дсте прилежно учити и точан попис деце водити, имена небрежливих магистрату увек подносити, кои има одма прописане прилично велике новчаис каштиге истераги; изостаанб од школе извшше само болест и то осведочеиа. Наместничство е додало још строг налог магистратима, да пазе, да господарн ове и остале дужности свое према шегртима строго пазе и изпуннваго.

УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИНЕ У ЧЕСКОИ. Нрошле године било е у четири ческе диецезе 339 учителБски скупштина, на коима е присутствовало 1515 свештеника п 7507 учитела. Од неброини шгганн о учнтелБским радпнма, коа су за те скупштине задавана и нзрађивана била особито су се отликовали учичителви у израђиванго практични покушаа, како се има израдити у школи оваи ил онаи комад из буквара или читанке и показалису г , да су се за ово своиски спремали и прилежно кшиге читали, и ту г су одма н сви остали ииали прилику без муке, и труда научпти се разумном и вештном методнчком поступку. Окром ових радова држане су на скупштинама практичне лекцие о поединим предметима из популарне хемие, Физике , наравне историе, о неги челе, свилене бубе, воћака, о чуванго здравлн, о користи дистриктски школски библиотека и т. д. Особнту су пажнго обраћали на неделину школу, где се догосарало, како да се удеси, да прилежние у нго ДОлазе, шта да се ту учи, и кое кнбигс да се ту употребе. При свнма скупштинама гледали су председници, да састанци буду лик искрености и братске лгобави, и опазило се велики успех особито у ©ним краевима, где су скупштине ове наичешће држане.