Školski list

27

платити, »остаратисе за довољно ране и одела, ленЈ на посо тератИ и за невалалство свакога свог каштиговати. Исто се тако избере измејју жена една за газдарицу, старешицу, пак та раздае послове женама, наре^уе кол ће хлеб месити и пећи, кон ела готовити, живад и живину надгледати, коа ће ткати, кроити и друго. СтарешИна и старешица старагосе, да све на свое време ура^ено буде, да се на време у цркву ходи, и да е слога И лгобав ме^у дружином и добар ред у целои кући. При елу су сви заедно, само где е дружина врло велика, ту еду наипре лгоди сами, после жене, наипосле деца. У главноИ кући седи само старешина са св010м породИцом, а свп остали жен4нИ парови имаго свое оделене одае, ванте, а само су зими, где их ние много, сви ускупа, Што сви заеднице завреде то е заедничко добро целе дружИне; а што ко на самце завреди, припада дружинИ само док се обште потребе подмире, па што претиче, то е онога самог, ко е завредио. Ништа се иесме продати без знанл свнго ; Исто се тако несму ни дугови правити, без знана свиго. Таи задружни живот наибољи е знак, како е то миран и добар народ. Ту се поштуго старИи више нег у други народа, и сами се меЈју собом већма лгобе него други. Старце и старице пазе као светинго, и деца су своим стариима врло покорна п и лгобе их. Обичал тичући се вере има ту и више п лепше, него у други народа: при крштенго, венчаванго, сарањиванго, спомшшнго мртвих. Исто тако има обичаа тичући се домаћега и пољског живота много н красни, све основано на задруги и задружном животу. Али наивећма е на гласу гостопримство и гостолгобност. Сваки странац прима се драго и лгобавно. Госту се дае наилешна соба и наНвећа част, прн ко1ои обично само старешина седн и госта разговара. (Свршиће се.)

0 човеку. (Из Антроподогие). Човек е ио Св. Иисму иаиот.шчшш од и сви створенн; он е по облику и по подоблго Божиему створеи. А како е и Богом одређен , да господари над земљом и над свем, што се на земљи находи, то е он круна створени и цар на землви.