Školski list

37

розаконску школу, ииали би троструке трошкове : на издржаваа& коиунске школе и учителн, евоих црквених певаца, и учитела за србски и слаБенски език полн'& н иауку вере. II опет уз овако грдне трошкове нити би деца толико успела нит би се тако у духу свое вере воспитати могла као у садашнБоК верозаконскоВ школи. После свега досад реченога мислим, да ће ми сваки србин за право дати кад кажем да комунске школе за нас нису, него да су за иас едино чисто верозаконске православне основне школе. С' тога будимо на опрезу, па под заштитом отачаствених закона и по смислу овИх, чуваИмо, умножаваИмо и унапређу&ио наше србске народне основне верозаконске школе, и недаВмо ни мушку ни женску децу нашу у туђу школу док набпре свого добро неизуче. Особито, у смислу заклученн расправног сабора од 1865 године, настонваИмо, да се у Славонш и у ХрватскоН по нашим православним обштинама подижу верозаконске школе. Наше свештенство у тии краевима нек часа не почаси, већ нека своВски прионе око тога, да сваки у сво10б парохш бар по едну парохиалну школу што пре заведе и оснуе. Добри народ каш радо ће се одазвати оваком гласу своих духовних пастпра, а таки свештеници заслужиће име просветители своих обштина. С' синовнбим поуздан4м надамо се да ће с в е т и П а т р и арх србски са Преосвештеним Архиереима у Славонш и у ХрватокоИ, у овом одсудном времену подизашо коиунских основних школа у тамошнвим краевима на иут стати, и да ће се под нвиовим светим благословом по свима селима Хрватске и Славоние, где наш србски православни народ стануе, што скорие основати и умножити србске православне верозаконске школе, ови наблчи и необориви стубови свете вере и миле народности наше.

Свест о свош звашо код учитедл. По чему се внди свест о своме званго код учитела ? По томе и у томе : 1. да увек на уму има, да он са своима друговима припада наНкористнием и наИнужднием, врло важном и сваке части вредном станго;