Školski list
75
Царт. сг радошћу прими ову поруку а одма одправи Кирила и Методјн да иду пропов4д«тн св. ЕвангелЈе моравскимт. и панонскилг Славанима. Славани 10шг као незнабошци имађаху свого азбуку, кон се у глаголскимг писменима до данасг сачувала. Кирилг желећи славннску азбуку савршенхомЂ учинити и грчкоИ приближити а да ипакг за славлнски език згодна буде, науми саставити нову азбуку да се нвоме пише слово БожЈе, и у кнБигама предае од едног поколена другоме. Постећи 40 дана затвори се онг у ћелно ст, неколициномг своихг ученика и из грчке и глаголћске азбуке сложи азбуку ову, кошмђ се мб 1 и данасг служимо, и кол се по имену свогг сачинителл ћирилицомг зове. Потомг приступи к' превађашо св, Еван1>ел1н на славинскШ езикг почевши раднго са преводомг првБ1хг речи јјзђ Евангел1И св. Јоанна Богослова : ,.Нскони к'к бдово и блоно е'к кх Бог# и Еогх с -к О лобо." Пошто се преводг св. ЕвангелЈн године 862. доврши, самт> пагр^архг са духовннмг саборомг одслужи службу Божш и молбанг за благу нам§ру благов];ствована међу с4в^розападнимг Славанима, па у присутству цара и правителства, свечано посвети Кирила за Епископа. Е пископђ КирилЂ сђ братомЂ Метод1бМЂ и с' своимг помоћницима и ученицима крену се на путЂ и године 863 досп4го у Велеград престолницу Моравске земл4. # ) За четири и по године прођу ови свети благов^стници слова Божјегг сву Моравпо и ПанонЈго, учећн Славлне закону Б ож 1« мђ, и писмености. СамЂ Коцелг КнезЂ Панонски, кои становаше у Марибору, ше се стидш већ у годинама учити се славанскоИ кнбизи и предао е Кирилу 50 своихђ одабранихЂ младића па науку. Свети пропов^дници су се неуморно трудили учећи народЂ, а узг то су превели с грчкогг на славински савг псалтирг, велииИ део БиблЈе и службу Б ож 1ГО. О дђ тога се времена започела међу Славанима служба Б ожјл служити на езику славннскомЂ, кога сви Славнни разумего, и кои е Србима, Бугарима, и Русима и до данасЂ езикЂ црквепБ1Н и свештешлВ. Предавагоћи Славлнима слово Бож1е на разумлвивомЂ за нби СлавлнскомЂ езБ1ку г написа блажени учителБ Константинг *) Велехрадт. одстои два сата одг варошице Храдиша у Моравскои. Садт. е Бенедиктински манастирг, у кои с' литиама ходе западни Славани на богомолш.