Školski list

210

срдцу друге деце мрзост, завист, пакост и освета, а у срдцу лгобиица охолост и суета, па тако одранћна деца нити могу свое родител^ лгобити, нити кад одрасту с' другииа лгодма у лгобави живити. — Гдекои родителћи лгобе децу свого само чувствено, а не духовно, пак чинећи им све по волби и мазећи их, често покраН наМбол^ намере покваре их и учине саможивилицама и себичнлцима. Ово бива особИто са единцима. За избећи свако претерано мазен^, родителви вала да свого децу као дар Божш сматраго, да их пуштаго у друштво с' другои децом, да им у таковом друштву никаква преимућства недаго, и да свого родителвску лгобав и на душу и срце нбихово распростиру, налазећи радост и задоволБСтво, кад су им чеда блага и питома. Као што неки родителБи покваре децу свошм претераном нбжношћу, тако их опет други шшт већма покваре претераном и нечовечном строгошћу, или ћуд.њивошћу свотм, Деца, кон никад лепе речи од родителд нечуго, коима се говоре гадне оне и родителл недостоНне псовке: „враг те однео, бола те соџала и т. д." — или кол су навикла да Отац и Мати кад се што разсрде, без узрока опако и нечовечно с НБима поступаго, и кад су опет добре вол^ све им угађаго, такова ће деца кад одрасту на исти начин поступати с' другима лгодма, са своим млађима, па можда и с' самим своим родителБИма. Валало би дакле да родителБИ с' децом благо поступаго свагда, па и онда кад их за преступке нБихове ради цоправленл карати и казнити мораго. Поступагоћи благо учиниће родителБИ да и деца постану блага, тиха, и како према НБИма, тако и према другима ЛБудма услужна, учтива, благодарна и милостива; ер срдце е човеч^е тако, да га само благим начином сасвИм умекшати и добрим учинити можемо, а напрогив суровост и свир^пост повлачи за собом с' почетка притворност; а после исто онаку суровост с' каквом се према н4му поступало. Многи лгоди и сви ннжи разреди народа, били би далеко човечнш и 6 олби , да се с' нБима у детинБСтву ние сурово и нечовечно поступало. Веома е невалло обичаИ у многим породицама нашега народа, да роднтелБИ а особито Деде и МаВке, с' маленим детенцетом шалећи се и сиграгоћи, уче га нсовати и невалалства чинити. Кад на пр. Деда дае унуку камџно говорећи: „Удри дадилго, или поплгоН сису материну, чупаИ Отца за браду, опсуД му то и то! и т. д." Тим се начином у самоме заметку