Školski list

211

затуплгов осећан^ доброга срдца, и детенце се тако поквари, да га е после врло тешко поправити, ер први утисци, били они добри или зли, остаго у срдцу детиеч неизгладипи, и имаш чудотворни уплив на доброту или на злоћу нарави свакога човека. — У иесто оваковог поступанд валало би да сви старји казуго дечици, како вала Отца и Матер пошгивати, — да их уче молити родител^ и нвима захвалвивати; и да се у свачему као паметни и разборити пред децом показуго, чуванзћи се свакога саблазна п брижлвиво покривагоћи свое слабости и недостатке. * Исто тако родителБИ, воспитателм! и сви старш валд да се чуваго особито пред децом одг сваке зависти, мрзости, охолости, презиранл и гонена сиромашн1их лгоди. Напротив да свакога, дакле и лгоде иижега стана, па и саме слуге човечно и снисходлбиво предусретаго, да свакоме добру реч рекну, да у слоги и лгобавн са суседима живе, да едан другога иодпомажу, да неволвне милостиво угледаго, и болне дворе, надгледаго, лече и понуде им даго. Особито се Матерама препоручуе, — већ н зарад лгобави према свошВ деци, — да са служавкама и са осталом ирислугом домаћом благо и човечно поступаго, да их нетуку, негрде, да им гадне речи неговоре, и да иевичу на нби. Тим неће ни мало поправити свое млај?е, и у н!жно срдце собствене дечице увелиће неосетно наЈглгоћи отров нечовечности. Зао е и невалао обичаН, кои се у многим породицама одомаћио, друге лгоде оговарати« изсмедвати, и сама добра дела 1њихова па зло толковати, — а особито о Свештеницима и Учителвима рђаво говорити маие ш.ихове откривати и разглашивати, све баш ако су и истините. 'Гим се квари нћжно срдце детје и побуђуе се у н4му мрзост не противу погрешака, него баш противу самих лгоди, међу коима ће живити, и кои су позвани да га на добар пут наставлнго. Христнски родителБи сматрагоћи децу свого као дар Божш обвезани су добро срдце у нБИма одгаити, и блага, за духовни жнвот прЈемлБива осећана у овоме иробудИти. 0собито е н4жна разумна и самопрегоревагоћа лгобав Христјлнке Матере позвана на то, да чеда свол ч) г ва од духа суете, себичности н охолости, овнх наИопасших непрјитела узвишениег човечаског живота, од коих-се пред крштен&м одричемо, и коих моћ над нами ослабити и уништити може само права 14*