Školski list

123

0 д осталог света одлучено. Пре Обрлина не беше ту ни пуТ ова, ни излаза и састанака, и Каменодолци оцепл^ни од света живлнху у наВвећоИ сиротинви и глупству, ни себи ни другом на корист. Овим ндницима, кои не беху свохом, но своих старешина кривицом онаки, доведе судбина Обрлина за пароха, коем пође за руком те лгобавлк) своих парохилна и своим неуморним радом уз помоћ божго претвори пусти Каменодол, и ено га стои данас као раН башта. ОваИ врли млад човек (беше му тек 27 год.) опази чим дође, да код ове сиротин4 два главна посла има: прво, да подигне нбиово д^шевно стан!>, кое само кривицом свештеника и учители онако опало 6 пропало беше; па онда да поправи и сполашн4 стан4, да их извуче из оне сиротин4 и ленБости, ида и гада. Оно прво одпоче са толиком еванђелском мудрошћу и смерношћу у простоти свое красне душе и срца, да се одма наИлепши род опажаше. Чисто се ви!јаше, како неволго своих лгоди у свакидашнБоб молитви пред Господа изнашаше. Оснажен оваком жИвом молитвом прихвати свое лгоде речго божшм, кол е едина кадра срце исправити, душу исцелИти и право спасен! дати. Како реч ову држаше за едини и неисцрпиви извор живота и спасенн, тако беше и свакп н$гов говор чист еванђелски дух у простоД еванђелскоН речи. Врло добро знађаше он и тврдо о том уверен беше, да е већ само читан^ и просто изаснен& речи бож4 доволбно снажно, да свакога оснажи и благослови. Још мудрие и ревнБИвпе прИхвати другу полу свое дужности: да свое лгоде из нБИОве домаће сиротин^ и пропасти извуче; и чудо, баш у овом, где н§гову искрену волго и желго НБИова добра навочитие увидети могаху, баш у овом беху с почетка наЗтврдоглавии , и тешком се муком научити даху. Како ли му замераху, што их са нбиових домаћих нереда, нечистоће и ленвостб прекореваше. Све н4гове наИлепше и наИкористние предлоге називаху некористним новинарен ^м. Први Обрлинов предлог беше, да се начпни валнн пут до града Страсбурга, кои одма преко брда лежаше; ер, како у оноИ рупи никое прође "за свое производе не имаху, нит ичега што им нуждно беше ни потребних за рад алата лако прибавити могаху, онако се и предаваху сиротинви, те нит посопце имаху шта, нити могаху за општинско добро шта учинити.