Školski list

303

Одговор учитеди на писмо свога негдашнбг ученика „Драгутина." II. Драгутине, Драга Душо моа! Позван чрез доброту твого, да Ти на сва у Твоме писму изложена у критичном виду одговорим, у првоВ сам части доста обилато пробес§дио, сад нак у овоН другоН трудићу се да у погледу на науку Христ^анску обећану задаћу — мого достаточно р!>шим. Али, пре него што се упустим у сам претрес предмета науке Христ1анске, имам Ти приметити, да изражаИ онаИ у писму Твоме: „Обзнаними кривца светотатства овог," могао е изостати, и» са овим се блажшм зам^нути: „Кажи ми Отче! до кога мислиш да е та кривица?" Дакле сад к ствари. В1>руем Ти сине! да си при ученго науке Христ1анске, талент ТвоЗ слабо развити могао; ер е наравио, на низком степену богословских наука засађен. И сам чесће о том размишлавагоћи кога да окривим, до кра&ности сам т4рао, па на посл4дку сам се заптио, и одговор на жалост! са тежком мукомг у себе прогутао. — Тугалвиво е дакле сине! оно у твоме нисму на мене ставл4но питан4, тугалБиво и претугалвиво, особито пак у данаши&м положаго моме. Истина е сине! да летарпа обузима чланове писати имагоће науку Христјанску; али управо ово треба на чисто да изведемо, кои су ти чланови? При питанго овом, дводки нам се чланови свештеничког реда на углед ставлнго, и то едаи духовног, други пак св4тскога чина. Слушаи сине! како о овом светом предмЈту разговараго православни свештеници. Први бес4де: „Они, кои требаго катихисис нека га и пишу." А требаго га светски свештеници! Они, по своме положаго на академ1ама, лицеима, полугимнас1ама, гимнасјама, предуготовничким школама и реалкама, катихисирагоћи плату вуку. Од нвих ставл!ши . су гд^кои и у ред државних чиновника. По военоИ краини на шеширу златне ките, а на поасу златне ресе носе, на посл^дку им е и старост са годишнбом пензшм осигурана. Штогод досад црковног и богословског написаног имамо, све су нам калуђери написали., Право в дакле,