Školski list

325

ше ст и цвеће папредние клил; па и б^ли лсен са жутои липом тихим зеФиром по воздуху развинми мирис своИ обилние расипаше, кои ми обонлнил (мириса) чувство дражише, п радост М010 увеличаваше. Милозвучне птичице Фрушкогорске са сладкоп!;ван4м своим поздравлнху ме као друга из лта свога, као листак из горе свое. На два сам м4ста, Отче! кон4 зауставлно, и с кола силазио, жуборен^ милених ноточића посматрагоћи и слушамћи, па поред напол свЈжега штрен4г воздуха, из врела изпод камените ст4не пигоћи кристалну водицу, л^тну жеђ мого загашивао. Па овако с Божшм благословом срећно приснем у св. Обителв Н. Отче! пун биах срдечног одушевл4нк; пун л^пе надежде и синовн-бг ос^ћанн, да тебл н^гдашнви Наставниче благи, стару десницу ц^ливам. Но како се брзо радост ова моа у тугу преобрази. Први преподобни и смирени Старац, кои ми на сусрет изађе, на питанћ „гди си, шта радиш?" рече ми: да си по високом налогу наИвише духовне власти, манастир оставнти, и на ново опредЈлен^ отићи, морао. Разабрав, коим си путем отдшао Наставниче благи! пожурим се небилЧе хошт на м^сту, гди ћеш у пароброд сЂсти, затекао. Ал и овде ми судба радостну надежду мого осуети. Срећно стигнем на м4сто паробродског станишта. А гле! Пароброд се већ на средини рЈ>ке окреташе, модар и густи дим се већ у облак дизаше; и предна част лађе бродећи прес^цаше мирно и тихо текућу славеиску р4ку , те унапред оде. Узаман си Огче! машући главом знаке сажалеил показивао; узаман сам шеширом и сам са обале машући поздравлао те и срећан пуг желио, кад сам као Орангутан на брегу остао, коме е л^па Французкина са острова на лађи измакла. Сад шта сам друго чинити знао, до оне безсмртног Хорацин изговорити р&чи, кое е, препоручугоћи лађи, да му по мору путугоћег Вирпшш сачува невредама, и здрава натраг поврати, написао: „Кау1з (|иае ЦђГ сгеЈИит с1е1)ез У1гдПшт, Птђиз аШс13 ге(к!лз 1Псо1итеп е1 зегуез аттае с11тШит теае. а т. е. „Лафо! кошб ти е повбрен Виргилае, обвезана си му, краевима Аттическим нредаГ! га невредима, и сачуваВ половину душе мое." Обратив ове неумрлог Хорацин р4чи на тебе Отче! ништа ми друго не остаде, до ту на м!сту едан дан провести,