Školski list

326

па посл& Бога иолећи, путован!, по Фрушкоб гори предузети. Ово и учиним. Бидше дан 14. 1унил, кад сам у св. обителБ, последнЈга међу царевима србским кнеза Лазара, дичну „Раваницу" приспео. 1ошт таб дан до подне почеше правов$рни и православни долазиги, а од подне до вечера, хиладама се већ из свии) скоро краева Србства народ стекао, да прослави овхЈ> тужну успомену, на полк) Косову 1389. 1унин 15. изгубл^ног србскога царства. Отче! душа ми моа п4ва, а срдце ми од радости игра, промишлавагоћи о исполинском папредку св. Обителви ове. Та опоминкп ли се Отче! како е Раваница ире 20 година изгледала, кад си ме као д&те од 5 година у нго са собом водио? „Раваница" ово свето м4сто тужне успомене пуне славе нрошлости Србске, као што сам овдб разум4о, посвећена е храму „Вознесеша Господнд;" но но моме непресудителном мн4ник), сад би 10 светом „Преображениго" посветити валало. 6р као год што се Господ преобразио на гори блеонскои пред ученицима своима; тако се Отче „Раваница" са свим с полн и из нутра преобразила у очима св^та, кои шшт свћже у памети држи изглед нЈ>н прошастих година. Па сбог тога заслужуе, да се назове: „ОбителБ свето Преображенска," дична и поносна Раваница. Отче! више сам пута разумБо из уста твоих сл4дук>ће р^чи: „Добра дбла и заслуге награђук) се." Ово се душевни ранителга моК, обистинило на особи вр4дног настонтела манастира свете Раванице, кога е свети Патриарх србски „Самуило, к у сасловим АрхиереНском Синодално на степен Архимандрита узвисио. Слава дакле Светинлма овима, што су вниман4 свое на напредованб ове свете обителви обратили, и за прим4р подражашн другим настоателћима, ово праведно д4ло учииили. — И опет срдце ми мое налаже, да кажем: „Хвала светоме Синоду." Бавећи се овде у Раваници, дочекивао сам народ из разних краева Србства овамо долазећи, гди сам и многе знанце и принтел& мое дочекао. При овом на едан пут нека света еза обузе ме. Срдце заигра у мени и чешће куцати поче. Прену ми дух моН, и преобрази се душа, ер радостно оно чувство, кое ми е мила мати моа шшт у раном д4тинству н^жно лгобећи ме, о наступагоћим празницима, са матернвом лгобави у срдце уливала, сад на ново породи се у мени, кад е звук звона клонећем се ко заоду сунцу, са нснозвучвом звечком, билод и клепалом,