Školski list

330

догодило, по правилииа разправе Хронологие црковне пронаћи може. Мислим Отче! да сам се већ обилно у моме писму изговорио, и доста ти материе дао за будуће твое одговоре, сад тек прелазим на предмет писма другог одговора твога. Наиглавние е дакле лгобезно почитаеми Наставниче моИ, да ти на гд4коим критичним прим§тбама односећим се на прво мое теби управл4но писмо свесрдно благодарим. Па благодарећи ти на овима, свесрдно ти кажем „хвала!" и молим те старино, да по правилима Психологие пресудиш темперамент младих гогина моих, пак ћеш се ув!рити, да они гд4кои оштрии у првом писму моме изражаи, не продрзлвивости и невоспитанго, но наглости младолЂтноН, кол е више сантвиничког, него Флегматичног строн, приписати се имаго. И ово те молим , да извинити изволиш, у толико пре, што основапо поуздано ув^ренб имаш, да из чисте ревности и одушевл^на према науки ХрИстиднсков, према провославиго и великоме Богу моме проистИчу. Нама, кои неможемо сви Богословиго походити, и обширним догматичним Богословием в4ру у нама укоренлвати, нуждно е и пренуждно обширние зиан4 науке Христилнске по Символу в4ре, кои су броем 318 богомудрих самих Первосвештеника, кром& многоброИних нижег реда и степена свештеника, у Никеи на првом вселенском сабору због ереси Ариеве 325 године скупл-ћних торжествоваиом, и под председничтвом првог ХристИанског цара „Константина" у пов^стници црковноИ великог нареченог, установили; и кои су посл^ године 381 броем 150 Архипастира и православил учителл, иа КонстантинополБСКом првом вселенском другом сабору, под предсбдничтвом цара Теодосин држаном, допунили. По овом Символу нуждно е дакле, да православну в§ру нашу срдцем в&руемо и усти испов§дамо, како би се у нама што бол^ укоренила, да не би ересима: »АрИа, Македонин, Несторил, Савелин" и других задахнути били; ер су св. Отци расколнике оне, кои би ове себа усвоили, хошт унапред в4ч-= ном проклетству предали. Но на жалост лишени смо езгровите обширности велеважног предмета овог, и ово тужно сажалеш! обстоателство изведе ме из границе пристовноети, те сам се н!што преко обичан мога оштрие изразио. —■ Извини аолим Отче, напрасптост мом, кол ће се са наступагоћим старшм годинама умекшати. Отче драгИ! учио сам у Катихисису речи св. Писиа: