Školski list

176

на ум долазило, кад е богомрзкШ „Синан-Паша," свето т4ло светителл Савве из Манастира Мил4шева донео и на Врачару, Богу у пркос, иобожним СрблБииа на пакост и жалост, себи пак самом на велику грпоту 1595 године спалити дао. Али исти тав зр^ник, око кога се внше пута сузама замућене очи мое врзоше, опет и радост у души мојоИ побуди, с4ћагоћи ме на 30. Новембер на дан првозваног Андрје 1806, кад е храбри вожд ербскШ Црни ђорђе, са 18000 храбри витезова, гдв су му на руку ишли: „Конде и Узун Мирко" са 10ш три в^рна друга своа, са „Гушан-Ал1ом" мегдан подблио; па гди е храбри витез србскЈИ Васа Чарапић, отети Б4оград на Стамбол-кап1и животом платш. Исти тан зр4никградаБ4ограда радостна чувства у мени побуђуе, сбћагоКи ме на 1827 год. кад е народ србски са ону страну Саве слободу получш. Авала, кого сам место овдашн&г „Клека" пред очииа имао сећа ме на 1804. годину кад е на нбои србска вила тужно пои&вала и б4дне Србл4, да се робства турског ослободе, позвала. Цер планина, кол се са равном Мачвом види са главнога друма више Манастира, опомин^ ме на рћдку храброст „Милоша Поцерца," и на дично шначство „Чупића Стонна," Србски у нбои свети самостани „Иетковица и Чокешина." кое сам са другом моим „Вуић Владимиром" 1847 год. Августа м4сеца походјо, опоминго ме на жестоку битку, конз су два брата гоначна Недића у потоку ваше Дубокога, са дружином свошм против Босански турака ваздан скоро водили, гди их е ћурч1Д изневерш, и кад им е нестало пушчаног праха и олова, као жертве крволока турски пали су. (Продужи ће се).

ШХЗГ Прошасти брои Принтелк и Школскога Листа бр. 21. без кривице Уредништва стано е на овдашнБоВ пошти неколико дана неодправл ^н.

Ј&здав и уређуе Никола ђ. Вукићевић.

Брзотиском Андрие Вагнсра и друга.