Školski list

166

П ■& 0 Н Д О б1ти'плм НУ колдм. бвјткш НГколдг, Христовх угодмич!; Ц(рКВ1 СБ-ктИЛНИНЈ: бкорми ПОМОТћНИЧЈ. Чктими, СЛЛБМИ ОТЧ1, ДИБМШИ Ч^ДОТБОрч!, Оклзрн « нл нлсх ; Моли Богл зл нлсл.

Дл по (воУои л\илости Нллли гр-кх« опрости. Н КЛЛГО^ЛТћ длр#*, Дл а д&шл рл,д#(. ДОКрОТБОр! СИЛМћ.1И, О бли гллс умилнми нлсх ПрГиМИ (1лдо Т| ХрЧТОБО стлдо.

Врабац под капом. (Приповетка.) Неки повелики деран по &мену Илија навата једаред врабаца, и незнајући куда ће с њима потрпа их све на главу под капу. Можеш мислити какав је ту бијо впшзр на глави. Путем идући сукоби га неки странац, па лепо поздравл>ајући упита за пут неки ; али Илија имајући под капом врабце погледи га само а у себи помисли: „шта је мени до твојег пута" и не дотаче се капе ни даде одговора. но прође. Странац помисли: Овде мораш не отесани људи бити, па пусти Илију. Одма затим сукоби се Илија са кнезом. Ово беше човек стар, којега сви поздрављаху; али Илија нехте, не само што врабце под капом имађаше, него што и без врабаца не отесан беше. Кнез рече слузи, који за њим иђаше: де гледни нијели томе дерану прирастла капа за главу. Слуга приђе Илији и рече: рад кнез да зна шта имаш под капом, деде је скини. Илија нехте а кад слуга трже капу, пррр, разлетише се врабци куд које. Сви се људи стану смејати Илији, и од то доба оста му име Илија Врабац; па онако се, кад ко неће другога да поздрави и да старијем капу скине, и данас каже: таИ има врабца под капом.