Školski list

346

као сат куцка. Свака бубица има главу, груд<1 и трбу, и на груди оздо три пара иога, а озго пар два крила. Буба има на свакоб нози бут, голен, стопу с прстима, као и друге животин4. Све бубе имаго исте уде, и опет е толико разлика, да их се на четреест илада врсти знаде. 12. Промукао глас, запен^на уста, крваве очи, накострешена вуна, подвучен реп и тумаранћ показуе бесна пса. Без светлости неможе се бил4 дићи, ма колко топлоте и влаге било. Кроз сису уђе прашац у плодницу и тада се заметне сеие. И билл инаго свое непринтел4: друга билн, кон их загуше; бубе и друге животин4, кое им огризу корен, струк, лист, цвет н семе. И били имаго свое болести, кое добиго од непогоде или неудесне неге и држани, Сваки усев и расад извлачи из землб опо, што му е раиа, зато исто семе на истоИ земл^п све лошии род рађа, ер е ман4 ране за Н1>ега. Билл се немогу мицати да рану траже, него се мораго задовол&ити са оним, шта землл где стое има. На мрачном месту побледе растин& као и лгоди и увену, а што е светлие, то се веселие и лепшс развил. Много се цвеће под вече затвори, да оне свое нежние уде од зиме заклони. Кореном се растина за землго држи н на н4га рану из земл4 сиса. На краима корена има сисице као сунђери, кои рану из земл! вуку, ако е растоплБива. Тоилота и светлост и ваздух и влага учипе, да бил№0 сема проклиа нарасте и узре.

Одговор учителл на друго писмо свога негдашнЗ>г ученика „Драгутнна." I. Лгобови мое достоИни Шноше, преображене душе! Кад сам те из Пожуна у Фрушку гору, на премили наш састанак позвао; то сам с пуним увЈреи-Јш чинио, знагоћи да 11вш ми се срдечно и брзо одазвати Сине! па се у том заиста, Ш1 нреварио нисам. Из неаког д4тинства твога 1ошт ми е позната готовост и послушност твол ирема стар1има. И као н4гда