Školski list

354

ним силама. Не намеравано понижавати труда лгодске добродетелћи: признаемо у човеку природно чувство добра; веруемо да човек има нравних тежна и нравности по природи (Рим. гл. 2. ст. 14.): но у исто време тврдимо, да као што човек, у природном станго будући, понн Истину само од чести, исто тако и добро сваћа само од чести. Истина, сваки човек, по тавном захтеванго свое природе; необходно тежи на добро, и иште га и тражи васцели вект., као едино благо, коега му е желБна природа: но, при обштоН тежнБИ на добро, свак, руководећи се своим умом и савешћу свошм, сваћа добро по своему. бдан га сматра кроз чаровно стакло користолгоблл, други га види у обманлБИвом блеску земне славе; едан се нада да ће га наћи у многостраном знанго, други опет у непостонном, као морски вали, гласу и мн&ниго народа; едан тежи на добро путем одрицана чувствености, други — сасвим се предагоћи чувствевом животу. На тав начин, место тежнћ на едно добро, понвлгого се различне жел4 засебничког задоволБСтва и засебничке користи, различне врсте зла и вреда ; ер што е користно и приатно по еднога, лако може бити и бива зло и штетно по друге. Шта е дакле? Зар е желл нравнога савршенства обмана самолгоблБивога срца и гордога ума? Не, желн нравнога савршенства ние обмана, ер она лежи дубоко у души и срцу свиго лгоди, само валн ићи к савршенству правим путем, не свраћагоћи с н4га. ТаИ прави пут, таИ цигли и едини пут, показао нам е божанствени СпасителБ наш. СпасителБ е открио човечанству пут безграничнога нравнога усавршаванн, кад е казао: Е^ите собејншни, гакоа^ О тјцх блшж тшнми совЕршмх (гстћ, (Мат. гл. 5. ст. 49.), и у свота науци и у своему животу представио е наИсавршенш образац свиго добродетелБИ, за сва звана и стана, за све случае и околности лгодскога живота. Допустићемо, да и посредством умних своих сила човек може измишлвти висока правила нравности; но може ли их он остваравати едино своим силама, без помоћи одозгор ? Ко, иоле пазлвив будући, не зна, да су нравне наше силе ако раслабл4не? Ко ние искусио, да се противу сваке добре намере, кого имамо, противу сваке жртве, на кого се решавамо, силно противи вет)(Уи чглоБ-ккк (Рим. гл. 6. ст. 6.), кое се противл&нћ у св. Писму назива здкономк гр -к)(ОБ1шл\х (Римлб . гл. 7. ст. 23.)? Противу те силе зла, коа живи у нашему срцу, слаба су наиискрениа решенл, сва усилавана човечаа, без помоћи и средетва са стране. Човек осећа