Školski list

8

собои повукоше. Тада узнеиирени и остали Словени покрену се и дођу на запад Европе до реке Лабе (Елбе) и до Дунава, а некн чак до ндранског мора, али већ тада нађу овуда друге староседиоце Словене. У другоб половини петог века дођоше Чесн са своим во8водои Чехои у свого данашнн) зеилго, тада звану Боемску. Тада дођоше и Поллци у свого данашнго землго под своим воВводом Лехом. Одма за нБИма дођоше иза татранских гора и Моравци и Словаци и населише опустошену Моравску, доИну Аустриго и целу горнго Угарску, тада звану Панониго. За нћима пређу преко татранских гора и Мало-Руси и населе источне краеве горнб Угарске, неки и ЕрделБ. 1ош неки поселише се у доИне подунавске пределе, у данашнго Бугарску и Каравлашку тада звану Мизиго и Дакиш. У шестом веку бишне Словена у БугарскоИ до Солуна, и двоица од нбиових лгоди доспеше до тога, да беху цареви источно римског царства у Цариграду, Шстин и Шстиниан (код куће зван Управда) а више нбих беху славне воИводе истога царства: Велизар, Хвалибуд, Доброгост, Всегорд и други. У другоИ половини шестога века, кад Обри из Азие преко татранских гора наиђоше потисну неке Словене дал4 напред, и тада се населише Штаерци, КранБЦи и Корутанци. 1ош доцние дођоше и Хрвати и Срби у свое данашн^ земл4, кое тада иза Хуна и Обра сасвим опустошене стааху. Тако беху ночетком седмога века Словени готово едини становници целога данашн4га аустрискога царства, изузевши само горнго Аустрнго и Тиролску, где становаху Немци, и неких источних краева, где са Словенима Румуни измешани б4ху. Саио на угарскои равници становаху Обри са Бугарима, кои тада биаху едини плачкаши и силецие, што на околне мирне и прилежне Словене насртагоћи од нбих истериваху данак и нбих силом у свое чете ватаху. ОваИ тежки и срамотни лрам нехтеше Словени више подносити, него се дигну г. 623. са своим воИводом Самом, те сложно у неколико крвавих боева потуку Обре и нБИОва се арма отресу, а после узму истога Сама за своега крала г. те сви скупа едну велику словенску државу начпне. (Продужиће се.) ___^. Издае и уре^уе Никола ђ. Вукићевић. ^

Брзотискои А. Вагнера и друга.