Školski list

45

И велико, кад се чуе, да се омладина у едну свезу у едан аки ланац — удружено споила. Овде код нас има на брого млого омладине и учене и радене, али некако досад провођаше свое дане — у стесн^нои тишини. Но сад се и она пренула — скинула е с лица ону тамну копрену, латила се заедничка посла — сложила се у едну дружину, да тако уедин'6ним силама своим припомогне к развитку и напредку србстваА Србин, кад се посла тичућег се србства лаги, он га брзо , валнно и узорито сврши. Тако е наша удружена омладина у прошасту неделго 5 Фебруара дала слину беседу у корист правне академие србске. Беседу е отворио г. Исидор Стоиковић са „поздравом" у коме е нацртао значаи србскс беседе и важност правне академие србске напоменувши уедно првог основателн нбног. Поздрав оваи примлбн е са одобраван^м, и с усклицима. „Шта ћутиш Србине" одпевао е лик да немож лепше бити, под управом нашег вештог коровође г. Н. Груића. — Увертиру из „Циркаскинб" од Д. Обе-а свираше на гласовиру племенита и врстна госпођа Софин Веселиновића са г. Маршалом. Познавагоћи врлу ову Србкинго као вештакинго на гласовиру у напред знађасмо да ће нас подпуно задоволБити, као што и беше. — „^урђев-дан" од I. 1овановића декламоваше мала Милана ћерка родолгоба нашег господина 1)уре Кировића. У наивећои тишини слушасмо е где она онако живо па волбно говори; у човека наитврђа срца треперила е суза. Завршетак беше бурним пл^скан^м пропраћен али и „наново" викаше публика „наново". Но она изишавши обрадова публику декламугоћи другу песму „Анђео Срба" од I. I. Иублика пак усхићена н4ним говором захтеваше и викаше „шш едан пут, шш". Милана е морала опет изићи и опет издекламова песму „Делиа Девоика" од I. I. Бурном и дуготрагоћем „живела" едва би крал. Међу тим раздаваше она песму „1)УРђев-дан", кон се овде штампала. — „Србске народне песме" од К. Станковића одсвира на гласовиру вешто и лепо отлична госпођица ДаФина Лалошевића. — „Исток" од П. Деспотовића ставио е у два гласа г. Н. Груић, кого песму он с гђом Софиом 1орговића одпева у врло приатном гласу тако, да се публици ако допало. — Народну песму „Сестра 1)урковић-сердара" декламоваше ваљано г. Е. Вуић. — Опет свираше Фантазију „Ла Странпјера" од 'Галберга гђа Софин Веселиновића, праву свого вештину показавши на тешком овоме комаду. Она лакост нЗши руку, они ситни па умилни звучићи што у еднои еднини текоше — што се низаше као ђинђуве, занеше душу и срце свиго слушалаца до изван себе. Би краи — пренуше слушаоци и одобраван§ с пл§скан4м и викан^м „живила дична Србкинн" орило се по дворани. — Напослетку укаже нам се опет лик под управом г. Н. Груића и одпева песму „Звоникар&ви" од Рихара. На обште захтеван^ публике одпева лик другу песму „Надежда." За овим изиђе г. председник Др, Никола Максимовић и рекне, да су овои омладини са више страна путем брзонва стигла честитана. Прочитао их е и свако беше са громким „живили" примл^но. По томе е свршен први део беседе, кои е сваког слушаоца дуШ У уздигао а срце сасвим раздрагао. А и како да не, кад над нама саке небеске милине лебдилху. Ништа се сада немогаше чути, до под-