Školski list

91

П. НАУКЕ.

Митровица НА РАЗВАЛИНАХ ГРАДА СРЕМА, ПРОЗВАНОГ СИРМИУМА. (Сп&в историчан, декламован у бесБди Митровачкоб 19. Фебр. 1867.) (Продужено). За времена док 64 престолница Срем се попе на врх. славе свое. Он тад до^е и у пов4стницу Као мати на исток градова, ") Ко што Рша се зваше на западу: Па потоаци б4дне странке Рема Понеше се сви у срећи свошв, И код коих траж'ше гостоприлства, Те народе као свое робл4 И држаше и тако их зваше, Па и землго на запад од себе Склавонпои они су назвали, А Сервиго ову што е' на гогу, ") Робинвом да СВ010М и слушкинвом. Срем иоста тад гп^здом тих тирана, Пани они што се називаху, Од куд поздн! поста наслов бана-; Почеи ц4лу грдну околипу Докл' допира влада тих тпрана, Панониом сдадком землвом сео10м

") По Амиану Марцелину. ") Св^доче све околности старина, да су Срби овд$ живили јогат пре Ираклин, кои е оне саио на црнол мору живеће и од тагара гов^не Србе прихватио, и у ДчлиацнЈ око Дубровннка селишта пи дао. 6р као што на сћверу од Скнта блаше Сибириа, тако и на гогу Сабириа; долазеће об-ћ речи од сабран уедно народ, кои сир^ч немогаше дал4 продужавати номадичан живог свои, а противположено речи „разсеан." Свако своме и браћа браћи име даваху, па сабрани тако уедно називаху се Сибири, Сабири, Сабри, или Сораби и Срби ; а напротив томе номадичан живот водећи назаваху се Скити, Скитнице, ила россидни и рассеани ; одовуд русси и расси, кое иоследц^ туђинци радвла в раицима прозваше.