Školski list

124

човечаства служе, нису од потребе; ер кад ми умом наиредуемо, то онда по нашем уверенго све већма уважавамо образ Божш, што е у нама. Али смо ми притом подпуно уверени, да знана и вештине саме по себи нису кадре нас привести к правом определенго нашем, нити су оне кадре, без освећенн одозго, дух наш савршено задоволвити и стално и дуготраИно благостан! друштву човечием даги. Па с тога желимо и тежимо, да сво знанб, свака вештина, и све што човек душом и телом ради, задахнуто буде духом благочастин, духом свеспасителне науке Христове; да човек свестан буде определенн свог, и уверен, да он ние само за оваИ свет створен, него да е живот нЈгов на землви само приправлан^ за вечност, и на последку, да човек, старагоћи се за свое тело, не заборави на свого душу; ер каква е корист човеку, ако придобие сав свет, а оштети душу свого.

Како се чигаш приповедке из прве езикословне читанке. Пошто се ученици у другом разреду србске народне школе у читанго у толико већ извештбаго, да могу сваку србску кнвигу правилно без муцана и застаанл читати, предузети валн читан4 с' разумеван^м, и то понаИпре на оним предметима, из прве читанке, кои у себи садрже приповедке. Такове за оваИ посао отвећ сгодне приповедке у овоИ читанци есу : 2. 4. 7. 11. 12. 14. 18. 25. 26. 35. 36. 37. 39. 41. 42. 45. 48. 49. 83. 96. 98. 84. 86. 93. 95. 99. 100. 101. н 110. За предаван^ ових предмета' препоручуго вешти учителБИ овако поступан!: I. Учителв, брижлБиво приправивши се пред тим код куће, приповеди деци приповедку лепо, разговетно и умилнтим гласом. Деца врло радо слушаго приповедке, и већма на нби пазе него ма на какво друго казиван^, описиван^ ил поучаван^. Само треба да учителБ уме к срдцу дечием говорити и да се сам заузима срдцем и душом за оио што им казуе, пак неће имати узрока тужити се на непажнго и разсенност дечиго. Кад е учителБ приповедку изприповедао, онда нека отвори читанку, и упутивши ученике на коши се страни налази та иста приповедка, нека он прво велегласно, полагано и подпуно