Školski list

161

грозничноИ ватри вала све помало накисела пића пигоцати. На пролив ни пошто ладно не пШ ни еди. 9. Купав се и пресвлачи што чешће можеш, да дуговечан будеш. Ко дуго у тамноИ соби седи, побледи, увене и пропадне. Спаваће собе валн заклонити, да не упре месец у лутра. Близу смрдлвивих рупа становати и смрад онаИ удисати убитачное. НаДбол^ е онда собе ветрити, кад сунце у прозоре упре. Пространо и отворено одело припушта ваздух телу, зато е здравие. Ко трбу стеже све дробове згнБчи, зато пре времена пропадне. Жестоке нарави требаго разблаживих, а лен! раздраживих ела и пића. Деца, што много брашнавих ела еду, редко без шкроФле прођу. бло и пиће ни вала врло топло , ни врло ладно. Потражи наИболго пиаћу воду и п10 е увек скорашнго, свежу (тазе, Фришку). Од ждерана претовари се и уквари желудац, а после се на то научи. Сваки е ждеран пун крви, коа га и удави. Кашлави нека неирестано вунену кошулћицу на голом телу носи. За кашлаве е врло користна повезица преко нос и уста. 10. Што чешће очи ладном водом узмиеш, то ће бити здравие. На чистом ваздуху валд сваки што дубл4 може да предише. Што е више светлости, то бол4 по здравл& и дуг век. — Кои лгоди наидуже живе? Они лгоди наИдуже живе кои се цаидуже на слободном ваздуху баве. — Наитеже болести долазе од нечисте крви, а ова од нечиста ваздиха. Влажну обућу и одећу ни по часа на себи не држи. Не едв зелено воће, ако ћеш здрав и читав да прођеш. Дуже живи ко залогае добро сажваће, него ко их живе гута. Устаана вода не вала за пиће, као ни трула и смрдлвива. Више се лгоди удави у вину и у ракш него у води Ни едан пшшац ние дуговечан био, свц манБкаго. Читан$ и писан^ на сунцу уквари очи као и у мраку. Мало се слепих роди, него не чуванћм и рђавим леченћм слепи постану. За ектичаве е сурутка на0болви лек, али е дуго пити вала. Од трбобол^ привежи нстук на трбух. ако других облога ние. 11. Ко ће здрав и аки да буде, нека с малена на зиму стврдне. Ко ће да стврдне од зиме, нека се ладном водом пере и таре. РадлБиви су сви здрави и снажни, а ленви отруну и пропадну. Знонн на ладну землго легати и ладно ести и пити, може сваког убити. Ко зубе нечува, рано их погуби и никад дуга века не дочека. Више лгоди помре од преела и препиннн, него од глади и од же^е. Извор- и бунар- вода кад е питка, увек е