Školski list

177

а саД ћемо говорити о том, у што смо дужни в4ровати. Пре сјно разсматрали в§ру као доброд^телв, као благодатну силу ; а сад ћемо разсматрати в4ру, као закон, као одкривен& Божив. Истине в4ре иравославно-христианске, као што смо пре рекли, изложене су укратко у Символу в4ре, кои се починб речма : во единлго Богл." Реч „вумволх" узета е из Грчког езика, у ком два значена има : збор или укупност, и знак или одличнш знак. Оба та значена могу се придати и к Символу в4ре: Он е збор и укупно изложен4 истИна, или доглата в4ре, и у едно знак, коим се одликуго христиани од поганика, православни од еретика. Кад е, за кога, и ким саставл^н Символ в4ре ? На то одговара Историа вселенске цркве сл4деће : Исус Христос и Божествени ученици н^гови посенли су по свету семена спасителног ученн; но враг рода човечиег посехо е по н4му куколб , — поавиле се ереси, т. е. учени лажна, несагласна са правим исповедан^м в4ре. Докле су ереси ово не силне, ово пак не опасне биле, — то су односно до тих спорова свети отци и пастири Цркве сами, посебно или на местним саборима по дано0 им од Бога власти, на основу светог писма и нредана, осуђивали еретике и нвиово неправо учен!, и определнвали су право учен 1 !. Но у четвртом в4ку поави се нечастива ерес Ариева, кок е изопачила едан од наиглавших догмата христннске вћре и свратила с пута истине врло многе. Тада се саберу светителви и богомудри мужеви ц4ле вселенеке Цркве у Никего, разсматраше и погом предаше в4чном проклетству ерес Ариеву, и у точним, асним речма изложише право исповедан!; в^ре. Символ в^ре, кои е на том првом вселенском сабору саставл&н, потврђен е и од чести допун^н на другом вселенском КонстантинополБском сабору, кои е осудио брес Македониеву. Од тог се доба то исповеданБ в4ре свето и ненарушимо чува и држи у светои нравославноИ цркви, коа одбацув од себе сваког, кои се усуди н4му што додати и одузети од ићга, ма то само и една едина реч била. Свети отци разделили су Символ В4ре на дванаИст чести или чланова, као што на т^лу човечием сваки уд има свов засебно место, своб особени и нуждни значаИ, а сви удовЛ уедно узети саставлаго едно премудро устроено т4ло; тако треба да се у Символу В^ре сваки догмат прими и исповбда одел^но, посебно и све с еднаком живом в4ром. Пре него што приступимо к подробном изасненго сваког члана за