Školski list

шшс килист ВрОИ 12. У Сомбору 30. {Ониа 1867. Р()Д, ! \. Школски Лнст издазн лесечно дваред: сваког 15. и посдедн&г , а ПриатедБ србске жладежи излази као додатак школскога Листа. Цена е за оба Листа 4 Фор. на годану.

Учителћ и Ееономил. Валн ли да и учателБ помогне, да се наш селнк што е бол^ можно изобрази у економскоИ наудн и економскоИ раднви ? Н држим, да е учителБ за распростиран! како сваке тако 15 ове науке навудесн1и човек у свом месту. Нћму ће наКбол! за руком поћи, да сз ова знана популаришу и обшта постану. Ш>гова е задаћа, распростиран4 знанл и изображенл не само међу децом, него и међу одраслима, а у томе му дае полбска и домаћа економин едно од наМроетраниих и ниВблагодарншх пола, За ту науку е сеоска омладана и остарина бол^ приуготовл^на, него за ма кок> другу. Огуда ће и школа имати користи, ер кад старш уздолазе на науку, тим већма ће и свовд децу терати у школу и на науку. Учнтелв ће имати у томе и свое собствене материллне користи, ер, чим се са новиим економским знанвима упозна, одма ће и сам свок> зеилго, ако е има, бол^ обрађивати, и домаћу економјио бо.гћ водпти, те тим више користи имати. Шта има да чини учителБ , да у обзиру економле свом месту на корист буде ? Има да се обазре по економскоМ литератури , па особиту позорност на оне струке од економае полБСке и домаће да обрати, што су у оном месту и околини наИважаае и навкористние. Има, да се са на8вешгииаа н наМизображснним економима из свог места и свое околане ставн у споразумл4н4, и да од нбих што год може научити; да ман! и бфтиние покушае (особито са ђубретом, семеном, расадом, стоком и нћно« раном, воћем, виноградом, челом, свиленом бубом и другим) сам чини, са предосторожношћу и постоннством, па добро рачун да ухвати, па онда и све отресние и разборитие у свои