Školski list

814

пошто се права религозност — (чежна у човеку, да дође у хармоншо са идеалои истине доброте и лепоте с Богом) не сме бркати са конфесиом, — то се има у школи неговати та религиозност независно од конФесиони диФеренцшг, има се учити само она општа наука вере, у хришћанскоН школи опште еванђелско и апостолско хришћанство, што ону прирођену религиозност снажи, а не полемика, што своим раздорним питаивма лмбав ближнвега, ту праву езгру хришћанства заеда и убид. ПоштованБе лгодства и она лгобав, што све лгоде, цео род лгодски обухвата, то е по мом мн§нго практична езгра од сваке вере. Сваки е сепаратизам, расцеплен4, и свађа због конФесие подгриза,санвимпадаинестае толеранцие и хуманитета. Школа има посла само са децом, а не са чивутима ни протестантима, ни папистама; она треба све оне раздорне ствари да укланн од деце, и да сву важност на оно полаже и о оном да говори, што лгоде сближуе, а не оно, што их завајја. Само тпм служи човечанству и ставла темелБ за побраћенЂ лгодско, а укланд препоне и раздоре, што слабе многу па и нашу нациго. Само тим, уз уздизан& оних учевних материала, што су кадри национо осећан! и мисли наИбол^ да побуде и оснаже, постае права и национа народна школа. Што год разуман човек не може да схвати, па нека ће се и по сто пута на оно заклиннти, оно опет остае за н$га гисИз 1(Пде81адие тоЈез,- остае сари1 шог1иит, што никад неће н^говом срцу говорити, ни волго скланлти, покретати, опредеЛБивати. Хришћанска наука има да почне са приповеткама из старог завета, па да пређе на живот Спасителл, после на приче н^гове и изреке из св. писма, и ово особито да се добро изучи и к срдцу прими, по том се тек прелази иа молитве и песие црквене, излснен^ цркве, богослужена, праздника и заврши се са катихисисом вере. У рачуну е главно правило, не ићи ии корака дал^, Д оК ние све оно што предходи добро схваћено. Неопроштени гре* е само по прописаном плану терати дал^ и са семестрима пре' лазити на следеће оделен^ од студие, а не гледати, да л С У деца све што предходи добро схватила. Код рачуна зависи све само од уви^енн. Ко брже бол трчи на вештбан^ у примерима, таИ ће опет да истера на он а стари бесвеспи меканизам, што никад ништа вредио ние. "