Školski list

ШШСКИАИСТ јјро и 21. У Сомбору 15. Новембра 1867. Год. IX. Школски Лист излази месечно дваред: сваког 15. и последн4г , а ПриателБ србске младежи излази као додатак школскога Листа. Дена 6 за оба Листа 4 Фор. на годину. II, Неколико речи о полазенш школе. Изображен4 едног народа зависи од свиго школа н^гових, а не саио од народних. Но почем е сваки човек члан дру| штва, то се ишту од н4га она знана, кон су сваком човеку нужна, дакле обшта, и без коих он ние свеаан духовном везицом за друштво. А да ми можеио само духом напредоI вати то свако зна. С тога су подигнуте народне школе: с тога вала и сва деца у школу да иду. Саио у оним државама учинило се да сваки грађанин читати и писати уме, у коииа роднтел1>и мораго свого децу у школу да шалго. Код нас е отац као и у ХинескоЗ опуномоћен господар у погледу образованости свога детета. — Истина бно би знак свести народне, да свакн отац дае свого децу у школу без да мора то чинити. Ал и они код нас кои раде тако, нечане то што познаго важност школе, него већина их чини из оног узрока што се налази у актама Будимскин за старе наше школе, (штампано у Матица). А та8 е узрок : „да се не битанџе" или да нису на врату код куће, што е свеедно. Лгодма, кои тако мисле, школа е онда као нека безпослица. МаВсторима е опет нашим школа каонека мода, ер е срамота да мабсторско дете неиде у школу, као што 6 срамота да мабсторска девовка иде без кринолина. Ово што сам рекао, наибол^ се потвр^уе тим, што ти лгоди за наВманго ствар какву зауставе дете од школе, па онда га уче да каже : био в болестан. Тако детету даго начин, коим може од школе остати, па ние чудо ако га употреби да превари и учитела и родител&. Они опет лгоди, кои мисле на образован4 свое деце, одиа их друге године или 10ш прве (особито женску) даго из