Školski list

357

цјЛОВ^К -5 НЛСХ рлди, N8 ВО ДВОН5 ЛИЦ^ рДЗД'клА1ЕМћ.1И, НО в0 дбОК> ^СТКТБ# НЕСЛИТН^ ПО3НЛБЛЕЛЛМИ. ТОГО МОЛИ, ЧИ1ТЛА, В С{КЛЛ» ЕМНЛА 1 ПОМИЛОБЛТИСА Ј$Ш\1ЛЧ. НЛШК11ЛХ," Лл\инк.

Братски позмв на народне Учмтел ћ. Драга браћо, народни учитедБи! Докле ћемо у надежди очаивати, и као неку милост из ту^их руку изчекивати, да нам хкогод пензке за нас и за наше сироте приуготови, и комад , е ба у отворена уста метне. Докле ћемо у мртвилу сна успавани бити, а будућности свое пеосигуравати; време е већ присп4ло, у коему мора сваки да се за се побрине, а то нас и околности светске о том уче. Видимо и чуемо, на све стране, гди се сви сталежи сталним темелвом осигураваш и за будућност свого приправлаго, Нама бћдним учитед!>м баш ни одкуда аикаква поиоћ у погледу томе неуказуе се; зато треба сами неуздагоћи се ни у кога, себи сталну пензиго да оенуемо, и за нашу немоћ, и сиротне супруге а и дечицу нашу своНски да се побринемо. Ево н сам пронпшао едаи начин, по коему учителвске наше пензие да установимо, и тим будућиост свого и свои сирота да обезбедимо. Ово е предлог налик на оиаН високоблагородног Госп. Машра Милекића, коег е он за србске учител^ на србском сабору у Карловци године 1864. израдио; с тои разликом, што сам н већу и пристоиииго пензиго, како за учител!, тако и за сироте удовице и д4чицу нашу опред^лио, од кое се животарити може. Предлог моИ гласи овако: 1. Сваки учителћ био млад или стар, био женат или не, треба да сматра свое благод$ание, свого опред4леиу плату, за капитал основног Фонда, кои трае док е света и народни учитвла, треба сваки да од истог капитала, те свое годишн^ плате и од свиго годишнби прихода плаћа за учителвску пензиго од сваке стотиие ФОринти по два Форинта процента сваке године, и то приликоа годишн^га испита школском окружном надзирателго да положи. 2. Свака православна обштииа, у К010И школа В учителБ ииа, дужиа би била из обштинске порезне благаВне плаћати