Školski list

126

ер видисмо, да из тога по нас и наше школе врло мало користи може бити. — б. Фебруара писмено позове одбор кикиндског огранка Банатске учителвске задруге поново све Србске учител& у овоб околини, да се за чланове поменуте задруге упишу. Ми кикиндски учителви, кои смо знали добро како и у чему ствар стои, позвасмо на брзу руку све србске учител^ из наше околине на договор, да се о тои разговоримо, да ли ћемо у поменуту задругу ступити или не, па ако не, шта да се чини ? Искуписмо се у Квкинди 29. Фебруара о. г. нас близу 30 готово све самих учителн, по именце; Григорив 1орговић, Стеван Петровић, Тодор Кнежевић, Сима Авваз, Тодор Шевић, ХристиФор Авваз, Светозар Недић, Ника Николић, Аркадиа Варађанин сви из Кикинде; Милош НастасиК из Беодре; Лука Давидовић и Никола Ннковић из Мокрина; Владимир Радивоввић из 1осипова; Милић Живић из Т. Канвиже; Сава Бугарски из Н. Ст. Ивана; Минило Кнежевић из Деске; Матиа Чобанов из Црне Баре; Григорив Перић и Петар Фогараш из Кумана; Матин Груић и 1ован Поповић из Башахида; Владимир Раић свештеник и Илин Алексић учителћ из Бочара; Василив Кадић и Василие Лалић из Карлова; Велвко Петровић из Мартоноша, 1ован Жупунски из Сараволе, и Вићентие АИваз из Крстура, приправници. Бол4г реда ради изабере ово друштво Григориа 1орговића учитела да председава, а Аркадвго Варајјанина да говорв бележи. Збор се наш око 10 часова из готра почео. Председник са неколико речи поздрави дружину и захваливши се на почасти рече, да се срећнии цени, што му у део паде прЕИ србски скуп свое браће поздравити. Говорвше, да е са удружаван4м и договорима човештво а особито учителБство у просвети далеко напред отишло и непрестанце иде, пак нрепоручуе браћи, да се дружимо, договараио, просвећувмо себе и друге, ер ће нас иначе околности напредниега св^та у таму вргнути где ће нас нестати. У дал4м свом говору напомене, чега смо се ради искуппли, пп рече да пре свега устав од задруге банатских учителн проучимо, те да се бол4 разумемо. Усвои се, и брат Стеван Петровић, кои е устав тав на србски превео умоли се, да га сам прочита. ОваИ читавши дође до §. 35. па рече: „Л господо држим, да в ово, што долази наВважние по нас! а пак пође дал! читати. §. 35.