Školski list

188

По томе наВгора е по школе Француска, а иабболл Виртембершка, Саисонска и Баденска. ХАЛИЧКЕ Р>'СКЕ ОБШТИНЕ. Више од 500 Руских обштина у Галицш поднеле су царском државном сабору у Бечу просбу, да се уништи нови училиштни закон, по коме би се имао полбски език у руским основним школама у Галицхи предавати. НАИМЕНОВ.4ЕШ УЧИТЕЛБСКА. По приватним гласовима уредништву овом саобштенима Г. Милош Алексић учителБ Сентпетерски поставл4н в за учителд у Србскои Кларји у Банату; Г. Сама Ненадовић учителБ Лежимирски наименован в за учителл у варошици Даровару у Славон1И, а Г. ВелБко Константиповић Сомборски приправник изабран е и потврђен за учителн Чурушког^ УЧИТЕЛБСКИ ИСПИТИ. По снислу наредбе в. кр. угар. Министра Просвете од 27. Окт. 1867. бр. 11.465. обвезани су испит о способности за учителБСтво у школаиа са србским предаванл езиком, у србскоЛ Препарандш СоиборскоВ на концу текуће школске године положита сл4дугоћи учителБи из Арадоке епархие Г. Г. Арон Тимотић учителБ Гаиске предградске мешовите Србско-романске школе; Константин Гедошевић учителБ чисто србске школе у М. Чанаду; 1 осиф Агрима учителБ мешовите школе у ТорнБИ. По смислу наредбе од 11. Дек. 1867 бр. 15,319 имаго исто такав испнт положити учнтелБи из Темишварске епархие : Г. Г. 1)орће Грбановић учителБ у Иваади; Малош Воиновић у Станчеву, Лмбомир Ракнћ у Товладш, 1осиФ Василеско у Фенго, 1)°рђе Путић у Хрннкову, ^орђе Богосав у Ченего, 1)орђе Гатаннц у Кечи, Валтазар Васал^вић у Мунари, Михаил Девић у Сенђурђском прнлвору. Од ових учителБских места су Иванда, Станчево, ФенБ и Кеча чисто Србска а остала мешовита Србско романска. По смислу наредбе постонвшег кр. уг. Нам. Савета, од 23. Апр. 1866. Бр 11,890 исто такав испит имаго с концем текуће школске године положити учителБи мешовитих школа из Вршачке Епархие : Г. 1ован ГаОта у ВлаИковцу, Димитрие 1овановић у Малом Џаму, Петар ћурћа у Малом Гаго, Александар Жебеллн у Маргити. ЖЕЛФ УЧИТЕЛН У КАСЛУ. УчителБИ у Каслу у Немачков поднели су свое жел 1 ! Пруском зсмалБском представништву, у коима између осталог ово захтеваго : 1. Да по правилу у свакоб школи на вдног учителд несме више од 60 деце доћи. Ако их е више, то се ииа за сувишак учителго награда дати. 2. Гдегод има 100 за школу способне деце нека се оснуе други разред. 3. У варошима са више од 10.000 житела нека буде наКмани плата учителБСка 400 талира (°ко 600 Фр. а. вр.) уз то слободан стан, и после петогодишн4 службе додатак годишнби од 50. талира, кои се сваких пет година са 50 талира повишуе, док се после тридесет година неповиси на плату од 700 талира (1050 Фр а. вр.) 4. Плата и награда аа поан§ у цркви прп богослуженив и при одправланго певачках дужности на укопима овамо се нерачуна. Са овим желнма слажу се подпуно учителБи у целов Пруеко& кралбвини. 1