Školski list

394

гд. председник због краткостн вреиена прекида, укратко разлажуКн правац, цел и тсжњу горљег предлога, навађајући за највећу опасност, која нам грози од заводења тако званих комуналних школа. А почеи се свакпм данол публиковање већ санкционираних сриских саборских закључака ишчекује, и ту аутононија у погледу нодпуне цародне самоуправе цркве, школе и фуидације ујамчава, то да се просто преће и. шпецијални претрес народном сабору уступн. Гд. Сима Костић жели, да се цео овај законски предлог просто игнорује. Гд. Димнтрије Поповић, да се не може игноровати, већ просто с.амо да се пређе. Гд. Нмка Грујић разлаже. да министеријални законски предлог већом страном на уштрб наше народноста смера, и од своје стране слаже се са предлогом гд. председника, да само вште, да о наишм народним школама само српски народни конгрес решавати може. Гд. ђура Тодоровпћ вели. да шиецћјалном нретресу горњег законског предлога овде места никако нема. али износи поднуну аутономију народну у одношајима црквено-школским н Фундацијоналним, подкрепљујући говор свој необоримим доказима, про.тивеном крвљу народном и законом помазаиих глава свечано ујамчену самоуправу: 1. Привилегије народу Срнскол. услед стечекгсх заслуга за домовину и дом Хабсбуршки дароване од године 1690. од 1691 и од 1695, које су и следујући Монарса свечано потврднли, у којима взреком стојн: „Да се Србима даје сопствена унутрашња управа по старим правима и обичајима својима.'" 2. По впсоком наређењу закона од 184'в о грчко-исгочној вероисповеди, чланка XX. §. 3. свакој од државе узакоњеној конФесији већ је ујамчена и државна помоћ т. ј. да се погребе из обштих државних трошко ва поднамирују. А по горњему закону истога чланка §. 8. устројење наших народних школа припада нашем народном сабору, као искључиво и једино комиетентном, правоваљане закључке доносити, а ис-тим је §. држава сама себи законотворном влашћу само врховни иадзор задржала. 3. А по најновијем за кону о грчко-источној црквн од 30. Јуна т. ј. чланка 9. §. 3. поводом законом потврђенога одцепљења романске митрополијв. иородила се потреба. да свака пуним нравом засебно сва горња права у погледу цркве и школе и с-војих Фундацвја извршивати може, и његово је кр. Апостолско Величанство наш милостиви