Školski list

27

ДРУГА ЧИТАНКА Ова је одређена да нешто старију и разумнију дјецу обавештава, занима и за живот справља. И у главним школама има она велику задаћу, ал особито у нашим обичшш сеоским врло је важна : јер се ова деца, ако не пре, ал с овом читанком за цело са школом опросте. Бар тако сад ствари стоје. Па какова знања из ње поцрпе онолику ће и корист имати. За то, по улози, коју ће она под мудром управом учитељевом представл.ати, треба и да је сходно удешена, одабрана и ваљана садржаја. И у овој ће читанци бити две главие поле. У прву полу ушле би релиђиозие и моралне приповедке, мало обширније, слободније и занимљивије но у првој читанци. Ушли би ту даље чланци и из црквене повести, најобичнији обреди црквени, жића главнија и декоја одабрана парамитија. Исто тако и што се морала тиче, одабране би биле приповедке из дечијег и нешто из светског живота, ради добрих и користних знања и савета који су даиас тако јако потребни. Свете и народне изреке, све ће то и ову као и прву читанку украшавати. За црквенословенско читање овде би уметути били псалми особито они које у цркви деца чују, и оне главније молитве из часловца које нису у првој читанци изложене. Иза овога би дошло црквено појање и то све оно што овој деци у дужност спада са декоим одабраним црквеним песмама. И у овој ће читанци натраг стављен бити речник црквенословенски речи са србским значењем ради исномоћи деци и учитељу. У другу би половину ушла стручна знања, о важности и праву човека у обштини и држави, о дужностима према овима, како се неће ни од кога за нос вући и газити дати, ал и друге сам невређати но поштовати. Из природописа била би стављена обширнија знања о нашој домаћој познатој и декојој дивљој шумској животињи. растињи а и рудама, да их могу од прилике познати, разликовати а и добит и негу сватити. Одма иза овог дошли би чланци о домаћој привреди, и особито на ову радњу у читанци ваља пазити и тако ју удесити, да се јошт деца наша а са њима и народ, вредности, радиности занату, трговини, уметности и штедљивости, овим најваљанијим врлинама из привреде привикну, па да се тако по времену са осталим народима изравнати могу.