Školski list

56

Добро однеговане нрави у човека, увек су већа корист и б о љ II плод ио човечанство и друштвени живот, него голема наука и светско знање уз заблуђене страсти немирнога духа. Вештине по себи имају само своју важност и своју сјајну добит за морално изображеног човека. Научењак цени вештину, али без икаква утиска на свој живот. Нерон, што је гнусним својим срцем спалити дао Рим, да задовољи своју свирепу страст, био је у стању вештачке мелодије у онај тренут извијати, кад је врисак и лелек сиротих и небо и ваздух потресао. Наш злопаки Вук Бранковић, коме неки историци иридевају име великог дипломате, улотребијо је сво своје знање, да лукаво упропасти кнеза и кнежеву породицу; а само да задовољи своју жељну страст, и да себе окруни царском круном; немислећи да ће тиме и србину гроб ископати. Такових и још гнуснијих примера код научених људи много се налази, а то све с тога, што ти људи нису у души својој неговали моралан живот. Човек бодрог духа и чисти морални нрави није у стању никада предати се толикој заблуди наваљујућих страсти, да на пакост свога ближњега живи. Наука је опште људско добро. Ал тако не тумачи покварена душа, која вели: Наука је добро онога, ко ју прнтежава, како ће њом владати над слабијима, како ће њом моћи угњетавати, глобити и заблуђавати невјеже. Наш небесни учитељ, показао нам је својом безпримерном ревности, колко треба да је сваком на души истинита мисао, обучавати другог; и то у самом делу. Заиста Исус Христос беше образац својој науци. Па кад разаберемо шта свака наука жели, онда видимо да је њена цел човечаство просвећивати и усрећивати, а то се може тек са љубави чинити. Љубов пак без моралног основа неможе се ни замислити, јер прелази у страст. С' тога видити можемо да наука без моралних основа оставља по себи само опустошавајућ траг, и њу саму по себи без моралности човечанство никад желити неможе, нити еме. Онај час, у ком би се човек одрекао установа моралног