Školski list

БрОИ 8- У Соибору 30. Априла 1869. ГОД. XI.

Кто иЈвллитх нлл\х клмжк и* дБгр1и гросл; — Марк. XVI. 3. Овако се запиташе жене мироносице идући на гроб, где ии под плочом леденог камена лежаше сакривен живот. Божанствени СпасителБ лежаше у гробу мрачном три дана, а народ српски боравише у тавном гробу заборавности и незнања већ више векова — под тешком плочом притиска зверских зулумћара. Нама се и данас још потсмевају наши душмани оним истим речма, којима се и божанственом Спаситељу потсмеваху неблагодарни Јудејци: Ако си Бог, сиђи с крста, па ћемо веровати, да си тај, за којег се издајеш. И нама прободоше ребро, из којег се проли језеро крви, али нам не могоше сломити ни једне кости народног поноса и светиње. и нас положише у гроб, и навалише тешки камен несносан јарам варварски, па онда поставшне стражу Па зар да се и ми сами сада не запитамо: „Ко ће нам одвалити тешки камен са тавног гроба, у који нас вргоше наши душмани? Ево гласа, што га чуше жене од анђела божија, који сеђаше на гробу: „Неје га овде више; устаде — ево места где је лежао. Но идите реците ученицима његовима и Нетру . . . . Мар. XVI. 67. Ма, који је то анђео, што истим гласом обрадова Србина. Мислим, да ће свако знати. То је уједињена омладина српска, обучена у белу ризу невине и непокварене душе Србинове; то је тај од Бога послани анђео, што нам тавно и брижно чело разведри гласом: д а Србинјошживи и д а ј е п р енуо од дремежа. Ми пак, браћо учитељи, треба да узмемо на се улоге христових правих ученика, те да сејемо чисту и свету науку у срца младог српског нараштаја, а Онај, што је цео род 8