Školski list

121

човечанскн ослободио од душевног мрака, посла ће нпм Духа светога свога, да нам покаже пут, да нас умудрп укрепи у светој, и народољубној тежњи нашој! Кад пак поузданим кораком пођемо у напредак, тада ће се уверити и млоги Петар, који се из страха одрицаше у најодсуднијем часу свога начела, и млоги Тома — који не верује ни у чију реч, док невиди утеловљено слово, увериће се велим куда тежимо, те ће се и они ухватити с нама у коло братеког јединства, па ма и главе стало, — Јуде пак, који продају и своју савест само да напуне ћовчежиће своје под видом неког старања о сиротама, сами ће се постидети и учинити, што и Искаријота. . . . А шта нам мора бити путевођа да достигнемо мету, којој треба да тежимо ? „ П | тј )1, лнкиши ли ма " запита Христос прво свога врховног ученика. Да, три пута га запита тако. Па кад год рече Петар, да га љуби, тада му тек поново повераваше апостолско звање. Шта ли хтеде Христос с овим рећи ? — Ништа друго, до то: да је за доконање свете науке Христове неоспорно нужна љубав к томе позиву. Тако браћо! Ко год се прими овог светог позива, да највећи аманет човештва — невину дечицу — поведе к савршенству и срећи, нека себе не трипут, но још чешће испита, има ли љ у б а в и ка овоме звању, или се што'но реч: „истом пошло, да се лебом храни." — Ово високо звање до краја извести може се само чистом љубави ка истини, која је кадра и најшире бездане пропасти прећи, која не дрхће ни пред којим насилницима, па претили они огњем, мачем глађу, уклањањем са звања и другим. Љ у б а в ј е дакле о с н о в а мати — самопрегоревању. ^в|АЗДПОБ^ДЛМ БДЛ\Х ДЛ ЛМКИТ1 Дј)#ГА." Јоаннг ХУ. 17. Шта је то друго, него: слажите се међу собом т. ј. ону љубав, коју сваки посепце има к своме позиву, сплетите у венац, који се зове слога. Разноситељи имена и начела Христова беху ј е д н о м ислени и сложни у своме раду, те онако и зградише ма и на мученичким костима ову тврду живу цркву, што јој не могу одолети „вртл лдовд." Ходимо и радимо и ми тим путем слоге и заједние, ћ