Školski list

317

ма се истпнама говори у петои и шестом члану нашега символа вјере. Све су те истине само као важне и као прпјеко потребне за нашу вјеру и за наше спасеније унесене и забиљежене у символ. 0 васкрсењу, на примјер, један ученик Христа ГоспЈда овакоговори: „Ако Христос неуста, узалуд проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша" (1. Кор. гл. 15. ст. 14.). А о вазнесењу на небо Сам Спасител>, бесједећи с ученицима својим, овако говори: „Ако Ја не идем, Утјешитељ не ће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама а (Јован. гл. 16. ст. 7.) А по чему је важна и пријеко потребна за нас 1) в ј ера у „воскресшаго" Господа Гисуса? Идући на вољно страдање и на вољну смрт за нас, Христос Спаситељ учио је, да Он страда и умире за гријехе наше, да нам дарује живот вјечни. Но да Христос Господ није васкрсао, и д» није увјерио апостоле, и преко њих и све нас, о Својему васкрсењу, — да Христос Господ тога није учинио: шта бисмо ми онда могли мислити о том обећаном благу? Бисмо ли ми могли знати, да ће тијело наше, које се распада у прах и пепео, кадгод васкрснути и наново почети живјети? Да ли бисмо ми могли бити увјерени, да ће настати вријеме, кад ће наступити други живот и људи наново почети живјетп? Да није било васкрсенија Христова, ми свега тога не бпсмо могли знати (у1у к - гл. 24. ст. 21.). Но пошто је Христос Спаситељ устао из мртвнх, и пошто Се је јавио Својијем ученидима, и пошто је шта више апостолу Томи допустио да Му опипа ране, да би га увјерио, да је Он, који је живио с њима, који их је учио, који је страдао и умрго: то ми сад тврдо вјерујемо, да ће и наше тијело, оном истом силом Божанственом, којом је васкрсло тијело Христово, устати из праха, — то ми сада јесмо тврдо увјерени, да ће сви који умиру и устати, да смо ми људи као и оно прољећње и љетње цвијеће, које, пошто наступијесен и зима, вене и умире, а кад дође прољеће, наново изалази из земље и цвјета у свој својој красоти. Схваћате ли сад, дјецо моја мила, како је пријеко потребна вјера у истину васкрсенија Христова? Она нам једина говори, да ћемо ми, ооим овога живота, јоште живјети и у другом, да је Христос Спаситељ први између нас који је побиједио смрт и који је показао људима пут из пакла у рај, и да ће доћи вријеме, кад ћемо, по примјеру Његовоме, ми сви