Školski list

333

кое показуш ствари, као о самоставнимименицама Код ових науче, познати речи мушке, женске и средн^, едноброИ и више броН Затим упознак) се с речма кое показуго раднго (глаголи) и кое показуго каквоћу (придеви). У другом разреду допуни се и понови све оно што се у првом учило. — Затим се на простим реченицама учи познати подлог (субект) и прирок (предикат). На реченицама, у коима е прирок глагол науче се трп главна времена: садашнвост, прошлост и будућност, сва три лица у едно и вишеброго. После тога уче дбца познати изаве звана и зааоведанл на реченицама, као напр. „Чов4че путуВ!" ђаче учи! Д-ћвоИко п4ваН! и т. д. Ту шш науче познавати и употреблнвати знаке застаани питанд и чуђеш. У трећем разреду понавллн4м и многостручним вештбанЈм утврде се основи езикословне науке, што су у другом разреду задобивени. Дал4, ту се посматраго просте разширене реченице, и то овим редом: 1.) Код подлога разбира се за определенЈ нбгово на питан4 Ч1и, и ту се уче познати придеви у одређеном виду, и други падеж (родителнн) у именица. 2.) У обзир се узнмаго реченице, у коима е у прироку именица одређена са придевом, па онда такве реченице, укоима е у прироку придев у неодре^еном виду, и споређуго се придеви у другом и трећем степену. 3. На реченицама, у коима е прирок глагол, упознаго се д!ца са глаголима трагоћим и свршеним, и код ових уче сва времена изнвнога начина, начин заповедни, желећи и неолредкЉи; глаголе прелазне и непрелазне и глаголске наречице. 4.) На реченицама, у коима се нахо *е прелазни глаголи, упознаго предмет (обект) или попунеггБ прирока на питан^ кога или шта? (четврти или винителни падеж.) — Дал^ попунен4 на питана: коме или чеиу (трећи, или дателни падеж); с ким или с чим (шести или творителни падеж), и о коме или о чему (седми или сказателни падеж.) Реченице на коима се д4ца уче одговарати на поменута питанн употреблгого се како у едноброго тако и у вишеброго.— По том долази познаван§ и посматран^ наИобичншх броиних речи, зам^ница и предлога уз именице. Напоследку долази распознаванћ србских нар§чиа (динлекта). То што наведосмо доста е за трећи разред главне школе и за наИстарие оделен^ основних школа. У четвртом разреду главне школе учи се уз систематично