Školski list

368

пак, ако и не занемарује остале предмете наставе, ипак се мање више стара, да се ти предмети предају у светлости и према схваћању дотичне конФесије. Комунална школа стоји даље у својим спољашним одношајима под упливом које државних власти које пак тела, у којима превлађује световни грађански елеменат; конфеснонална пак школа стоји више под упливом духовенства где мање, где више. Говорник разлаже, како је комунална школа тек после велике и оштре борбе заузела земљиште, које сада имаде. Примера ради наводи Њемачку. Њемачки народ био је поцепан у много држава и много вероисповеди те је почео губити свест свога јединства, своје заједнице. Немачки партикуларизам почео је готово улазити у крв немачкога народа. Политичку поцепаност још је више цепала поцепаност конфесионална, јер свака конФесија подижући школе за се,учила је у једном и истом народу, са конФесионалног гледишта свога, не оно, што спаја, но што раздваја синове једнога истога народа, Генијални педагози, да би у родуљубивом жару своме стали на пут овој, све више и више растућој поцепаности и усљед тога несвести о народњем јединству, осудише конфесионализам у настави и прегоше, да му стану на пут комуналном школом. На ову нову установу гракнуше сви догматици свију вероисповести, и доказиваше, да је комунална школа не само нехришћанска, но управо безбожна, неморална. Но новији педагози, а на првоме месту генијални Дистервег доказаше и показаше, да вероисповест упућена свака на своје старање, није у опасности, и да је могуће васпитавати децу у моралу и без уплива конФесије, — а време ето посведочи, да је комунална школа одгојила нараштај немачкога народа, који је не само свестан своје заједнице и свога јединства него и вољан, да се ма и највећим жртвама бар политично уједини. Нрема томе, продужује говорник, комунална школа по себи свакако је од велике користи по свестрани напредак једнога народа, али само у оним земљама, где живи у држави један компактан народ, ма и разних вароисповести. Комунална школа је благодат за Инглеску, Француску, Шпанију, Немачку, Србију, у опште, за све државе, у којима је само један народ. Када би се на Балканском полуотоку образовала српска држава, и у њој било срба православне, срба римске и срба турске, и срба Бог те пита које вере, говориик би био за комуналну а нипошто за конфесионалну школу.