Školski list

— 24 —

У пругокосе сиадају ове расе: Аустралци, пражитељи аустралског континента, Таеманије (већ их нестало) и околних м&лих острва; Хиперборејци (рушевине једне расе, која је некад била распрострањена преко целе сев. Азије, сад ограничена на Камчатку, Куриле и мали део суседног копна, те у свези с' Алеутима и Инуитнлеменима поларне сев. Америке); Американци, поред све разноврсности народа, који амо спадају, једна раса, али изолована од свију других људских племена; Малајци (приморци нолуострва Малаке, владајуће племе на Мадагаскару, житељи Филипина и Сунда-острва, Полинезци и Меланезци, који су произашли из смесе с' Папуама); и најпосле Монголи, житељи средње Азије, којих се урало-алтајска грана далеко у Европу протегнула. Главна маса кудрокосих припада оној раси, коју Милер „средиземном" зове; то су најлешни људи. Норед ње стоје Дравиди, предаријски житељи предње Индије и Цејлона, где су се у планинама у унутрашњости одржали до данас чисти. Фр анцг/ска академија. Нема важнијега завода за природне науке, него што је Француска академија. Њена цељ није само, да остави иснитивање природе појединим иаучењацима. који би сами себи, можда на свој рачун материјал набављали; не, него паришка академија, богата не само по основном имању, што га је добила од владе, него и по многобројним опорукама Француских милијонара, нздаје годишње на путовање и научне цељи знамените суме даровитим и осведоченим снагама. За литерарну научну продукцију најважније су награде, што их расписује академија сваке године и које подједнако обухватају све гране природних наука. Да споменемо овде: за зоологију и анатомију награду Торову и Савињову, за ботанику награду Меликокову, Демаздерову и две Бординове, за зоологију или геологију награду Кивјеову, за експерименталну Физиологију награду Моитионову. Како те награде превазилазе често 3000 Франака, то је увек доста њих, који се натичу. Инак има једна награда иаришке академије, која од како је основана још ником није нодељена и коју ће тешко скоро ко и добити. То је паграда Бреанова од 100,000 ®ранака, коју ће примити онај испитивалац, који изнађе узрок колере ! *) Озуе1;а: Др. Фр. Вејдовски.

*) За ту награду натицао се недавно поанати проФесор Густав Јегер у Штутгарту, који се хвали, да је ивнашао душу. Али академнја не досуди ни и.ему награду.