Školski list

— 105 —

собу, али та је довољно пространа. Еад човек пролази кроз дуге ходнике овог завода, то му нехотице унадну у очи на гдекојим вратима карте, на којима је написано: „еп§а§е(1" т. ј. у поглу! То значи, да другарице не улазе у тај пар у еобу, јер дотична дама тада учи, па неће да је ко у том послу буни. Дисцишшна у овом заводу је тако добра, да други какви закони нису нужни. Доручкује се између 8 и 9 сати. Која дође доцније у транезарију, та не жели да доручкује. Лети се очекује, да су даме у заводу у вече у 8^ г , зими у сати. Доцније се несме излазити. У постељу могу леКи кад им је воља; али свака мора бити у 11 сати у вече у својој соби. Дух што овај завод провејава, здрав је и весео, а успех је исто тако добар као ч у првом колегу. И университет у ОксФорду нрима женске под истим уветима као онај у Кембриџу. Па и тамо је веК основана велика школа за женске, која се зове ЗогатегуШе Со11еце. (Педагогијум.) ПРНРОДНЕ НЛУКЕ. Човек у ирвдисторијском добу. Предисторијско доба обично се раздељује у 3 периода или века: у 1. је употребљавао човек само оруђа од качена, у 2. их је правио и од бронзе а у 3. елужио се веК и оруђем од гвожфа. У последње време порицало се са многих страна, да је човек могао нре познавати бронзу него гвожђе и због тог нредлаже Јшвјј, да се последња два периода скупе у један, у авриод металички према старијем чредметаличком иериодц. Тим би се избегла распра око питања, ком металу нрипада приенсТно. Свој предлог ноткрепљује Екер физиолошки овим разлагањем: Нема сумње да је човек требао најнре оруђе за обрану, па тек после за рад. А прво оруђе беше какав тежак камен. којим је предисторијски човек тукао или се бацао. ЛупајуКи каменом отпадаше од истог гдекад оштро комађе, којим се могло дрво и друге ствари сеКи: тај изналазак беше веК знаменит напредак. Ти.м комађем од камена (кремена) могао је човек дрва сеКи и градити себи разноврсна оруђа (нозк, стрелу и т. д,) Од другог камена не моганге се опет добити лупањем оштро комађе; да и том даде сеченицу или да га зашиља, морао га је човек брусити но храпавој иовршини. Случај је навео човека и на уиотребљавање метала. Неки дивјак нађе на нр. какав камен. Лупао је по њему, да