Školski list

— 153 —

Еад о овом питању добро промислим, морам на њ дати двојаки одговор : иаша деца морају учити се, да својски раде и наша деца морају учити да се свесрдно радују. Наша деца треба школском наставом да науче 1. радити јер знати радити. то је данас најважнији захтев времена. Социјална несрећа наших дана има, по моме мишљењу, свој корен само у томе, што су се људи хтели обогатити нерадом и што толики због своје жудње за нерадом до штапа дотераше. Каштига за то ни.је изостала; јер је посао божија наредба, која се некажњена неда оборити. Та човек тек у истину живи, кад ради. Псалмопевац вели: Наш век траје 70 година, а кад је дуг, дође до 80 година, и ако смо га добро провели, то је био у труду и раду. Али — могли бисмо додати — шта би било, да га нисмо провели у труду и раду! Онда као да га није ни било. Само у раду, само у разумном раду, у раду за добро других и велике гџлине лежи срећа појединог човека и евију народа. Ако је ова тврдња истинита, — а искуство показује да јесте, — онда је и дужност школина, да децу за поеао васаита, а то је, дакле, 1. да бадаеадисапе и шалабазање у школи не тргш; 2. да децу много више целисходнијим и разумнијим начином занима и у свима насТавним предметима саморадњу у пуној мери потномаже; 3. да не занима аојединв духовне способности дечије, него да целога човека, и тело и дух, његово мишљење, осећање и хотење занима, и да радњом за радњу образује. Највеће је зло у школи бадавадисање. С тога и није онај учитељ најбољи, који највише знаде, него онај, који своју децу на целисходан начин занимати уме. Примање деце у школу само за то, да мирно седети уче — прекршај је против људске нрироде. У самој настави треба учитељ децу, што је могуће већма у з аиетој пажњи да подржава, да кратка нитања ставља али да дугачке одговоре изискује, да сам много не говори, но да много на то нолаже, да се деи,а у говору вежбају. У колико ми у настави узмичемо, у толико дете више напредује. И ово је вредно к срцу примити: Не треба баш тако све деци превећ олакшавати , не треба им све готово као на тањиру износити, но је боље, да се побринемо, да они сами себи истину изна/ју. Што си човек сам цзради , то задржи чврсто, то му остаје трајан посед; с тога и јесте од веома велике вредности, да се све деци на прво не издоцира, већ да се упућују, како ће истину моћи тражити и на.Ии. У сваком случају треба марљиво начином развијања аитати, катихизирати и ексаминирати, а но том живо вежбати , да би деца оно, што имају сигурно и чврсто