Školski list

— 251 —

Учитељ темишварски Добјан говорио је у маџ, језику, како се има нредавати маџ. језик у немаџарским шкодама. Међу осталим нозвао је чланове скушптнне, да замоле и друге крајеве Угарске, да с' пажњом нрате маџаризацију у јужној Угарској. У дебати, која се носле тога отворила, учествоваху три Маџара, али ни један Немац, ни један Румуњ, ни један Србин и ни један Словак, ма да је управо њима цело то нредавање намењено било н ма да се велика већина скуиштине из тих чланова састојала. Равнајући учитељ из Баваништа Стојадиновић говорио је сриски о књижевности. Говор његов нрекидан је чешће са „живео." Али кад је он ночео да говори изишао је иредседник Маркс наиоље из дворане и вратио се' тек натраг. кад је Стојадиновић своје нредавање свршио. Са скупштином била је спојена и изложба учила, али то беше управо сатира на изложбе. У ирограму је била и посета рујина од старих градова Кеве и Хуњада, али је изостала. јер тих рујииа никако ни нема. И играпка је испала врло млако, мало беше на јбој Јунона и Венера, па ма да та игранка беше прпређена за учитеље, то се ипак не могаху видети женска лица у њиховој оригиналној боји. Можда због тог и не беше ова скушптина галаптна према женскињу, тако је одбила и иредлсг, да се једна учитељица изабере за 4. перовођу, а један члан мотивовао је то одбијање речима: „Жени је место за огњипггем !" Боље мало доиао се излет у Смедерево, Земун и Београд. Али и ту беше неповољиих сцена. У Земуну их .једва пустише на обалу, а кад у варош уђоше, не беше доста јела за толике госге, те глађу гоњени отимаху се учитељи о батаке и кнедле, и сретаи је био, ко је могао нгго да улови за свој празан желудац. У Београду посетише и музеј, где међу осталим видеше и заставу сомборске народне гарде, што ју Србијанци г. 1848. однесоше у Београд. (Одбор за професорске испите у кнежевини Србији ) наименован је 3. јуна. Међу члановима налази се и нроФ. учит. школе у Београду Др. Војиелав Бакић. 11рва задаћа овог одбора биће, да избере комисију, која ће саставити правила за полагање проФесорских иснита. (Врој слеаих у Аустро-Угарској ) износи сад 29.506. Од тог броја може се узети да одпадају 8* „ на децу од 6. до 14. год., а 5" 0 на оне од 14. до 18. године, ирвмх има дакле 2360, других 1475 — свега дакле 3835 слених, који треба да се васпи-гају и наставе. За толики број слених постоје у нашој држави само 8 завода (од којих само 1 у Угарској и то у Буда-